Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3848/17 od 06.09.2019. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i delu trećeg izreke kojim je obavezan tuženi da tužilji naknadi štetu po osnovu izgubljene zarade za period i u iznosima bliže navedenim u ovom stavu izreke i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad, u delu stava četvrtog izreke kojim je obavezan tuženi da u korist tužilje uplati doprinose na dosuđene iznose naknade štete i u stavu petom izreke i u tom delu žalba tuženog je odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava trećeg i četvrtog izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijenu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14) i našao da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog od 15.10.2010. godine i obavljala je poslove ...-... u ... u ... „CIRCUS 004“ u TC „...“, koji ogranak je zbog gubitaka zatvoren odlukom tuženog 04.05.2014. godine. Odlukom tuženog 28.04.2014. godine, otvorena je poslovna jedinica „CIRCUS 008“ u Tržnom centru „...“ u ..., koji je 140 km, udaljen od Beograda. Tuženi je tužilji dostavio ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu u kojoj je naveden rok za izjašnjenje o ponudi kao i pravne posledice odbijanja ponude i neizjašnjavanja o istoj. Tuženi je ponudio tužilji izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca i to premeštaj u ogranak „CIRCUS 008“ sa sedištem u ..., jer je poslovnica „CIRCUS 004“ u Tržnom centru „...“ u ..., gde je tužilja do tada bila zaposlena, prestala sa radom. U ponudi je ukazao tužilji da je obezbeđen organizovan redovni prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i naknadu troškova prevoza. Ponudu za zaključenje aneksa broj ... ugovora tužilja nije prihvatila, pa joj je zbog odbijanja da zaključi aneks ugovora o radu rešenjem od 15.05.2014. godine, otkazan ugovor o radu u smislu člana 171. stav 1. tačka 2. na osnovu člana 179. tačka 7. Zakona o radu i radni odnos joj je prestao 16.05.2014. godine. Iznos razlike između zarade koju bi tužilja ostvarila kod tuženog i one koju je ostvarila kod drugih poslodavaca, kao i iznos na ime neiskorišćenog godišnjeg odmora je utvrđen iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i poništili pobijeno rešenje, nalazeći da je rešenje nezakonito, jer nisu bili ispunjeni uslovi za primenu odredaba člana 173. Zakona o radu, obzirom da se tužilja nije saglasila sa premeštejem u drugo mesto rada koje je udaljeno 140 km u odnosu na dotadašnje mesto rada.

Osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je u konkretnom slučaju materijalno pravo pogrešno primenjeno.

Naime, tužilji zaposlenooj na poslovima ...-...., je zbog ukidanja poslovnice „CIRCUS 004“ u Tržnom centru „...“ u ..., ponuđena izmena ugovorenih uslova rada. U tom smislu dostavljena joj je ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu. Tužilja se dopisom 06.05.2014. godine, izjasnila da ne prihvata ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu.

Naime, prema odredbi člana 171. stav 1. tačka 2. Zakona o radu - ZOR („Službeni glasnik RS“, broj 25/04 ... 61/05, koji je bio u primeni u vreme formiranja otkaznog razloga), poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora) i radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca u skladu sa članom 173. ovog zakona. Odredbom člana 172. stav 1. istog zakona je propisano da uz ponudu za zaključenje aneksa ugovora poslodavac je dužan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude, te da ako zaposleni prihvati ponudu za zaključenje aneksa ugovora, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog ugovora (stav 4.). Članom 179. tačka 7. istog zakona, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tač. 1) - 4) ovog zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda tuženi je prilikom otkaza ugovora o radu postupao u svemu prema citiranim odredbama člana 171. i 172. Zakona o radu. Ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu sadrži konkretne navode o razlozima zbog kojih se tužilja premešta u drugo mesto rada iz kojih je vidljivo koje su to potrebe poslodavca uzrokovale njeno raspoređivanje u drugo mesto rada (zbog potreba procesa i organizacije rada, odnosno zbog smanjenje obima posla tj. zatvaranje ogranka „CIRCUS 004” ...), pa je tuženi ponudio tužilji da zaključi aneks ugovora o radu i dostavio joj pisanu ponudu koja sadrži sve razloge propisane članom 172. ZOR. Tužilja je dopisom od 06.05.2014. godine, obavestila poslodavca da neće potpisati aneks ugovora o radu, navodeći da ponudu ne prihvata jer je nezakonita (u suprotnosti sa čl. 171. i 173. ZOR) iz čega proizlazi da je bila upoznata sa (konkretnim i obrazloženim) razlozima za ponudu. U tom slučaju, pravilno je tuženi poslodavac doneo osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu na osnovu člana 179. tačka 7. ZOR, zato što je tužilja kao zaposlena imala mogućnost da iako nezadovoljna sadržinom ponude, prihvati ponudu i potpiše aneks i time zadrži pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost aneksa ugovora o radu, istovremeno ne izlažući se pravnoj posledici neprihvatanja ponude. Stoga su osnovani revizijski navodi da je pobijenom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Kako je tužilji data mogućnost da obavlja poslove kod istog poslodavca u drugom mestu rada, osnovano se navodima revizije ukazuje da je tuženi dokazao da je postojala stvarna potreba i opravdan razlog za premeštaj tužilje, a da je nepotpisivanje aneksa ugovora o radu samo po sebi dovoljno za zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji. Naime, odbijanjem da potpiše aneks formiran je otkazni razlog iz člana 179. tačka 7. ZOR. Kako tužilja nije potpisala aneks ugovora o radu time je izgubila zakonsku mogućnost da takvu odluku poslodavca osporava, a rešenje o otkazu je doneto u skladu sa citiranim odredbama Zakona o radu. Zato je neosnovano tužbeno traženje za poništaj pobijenog rešenja o otkazu ugovora o radu i otklanjanje njegovih posledica vraćanjem tužilje na rad i naknadu štete.

S`obzirom na to da su nižestepeni sudovi na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili materijalno pravo, nižestepene odluke su preinačene na osnovu člana 416. stav 1. ZPP i odlučeno je kao u izreci.

Bez obzira na to što je tuženi uspeo sa revizijom, Vrhovni kasacioni sud nema procesnih mogućnosti da mu te i druge troškove postupka dosudi, zato što je drugostepeni sud ukinuo odluku o troškovima postupka prvostepenog suda, koji će u daljem toku postupka odlučiti o svim troškovima postupka nastalim u ovoj parnici.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić