U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića i Ivane Rađenović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Lazarević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektor finansija ljudskih resursa i zajedničkih poslova, Uprava za ljudske resurse, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3614/21 od 23.09.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 04.12.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE revizija tužioca, PREINAČUJE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3614/21 od 23.09.2021. godine, tako što se ODBIJA, kao neosnovana, žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2962/16 od 23.02.2021. godine, te odbija zahtev tuženog da se obavežu tužioci da mu naknade troškove postupka.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2962/16 od 23.02.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da tužiocu po osnovu utvrđenog svojstva ratnog vojnog invalida pete grupe sa 70% vojnog invaliditeta pripada pravo na stipendiranje deteta BB do kraja redovnog školovanja najduže do 26 godine života, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime stipendiranja deteta za period od 20.08.2014. godine do 30.04.2020. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom kao u izreci presude. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 126.020,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3614/21 od 23.09.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2962/16 od 23.02.2021. godine u stavu prvom izreke i odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da tužiocu po osnovu utvrđenog svojstva ratnog vojnog invalida pete grupe sa 70% vojnog invaliditeta pripada pravo na stipendiranje deteta BB do kraja redovnog školovanja, a najduže do 26 godine života i da se tužena obaveže da tužiocu na ime stipendiranja deteta za period počev od 20.08.2014. do 30.04.2020. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom na način bliže naveden u stavu prvom izreke prvostepene presude, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 126.020,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 12.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog prepisa presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba ZPP, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20, 10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Odredu žandarmerije u ... kada mu je prestao radni odnos zbog nesposobnosti za vršenje policijskih poslova sa pravom na invalidsku penziju. Tužiocu je rešenjem Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije priznato svojstvo ratnog vojnog invalida pete grupe sa 70% vojnog invaliditeta trajno počev od 24.09.2004. godine sa pravom na ličnu invalidninu i ortopedski dodatak III stepena u odgovarajućem mesečnom iznosu. Tužilac je tuženoj podneo zahtev u vezi sa ostvarivanjem prava na stipendiranje deteta za vreme redovnog školovanja. Postupajući po navedenom zahtevu tužena je obavestila tužioca da mu, s obzirom da nije potpisao poravnanje sa Ministarstvom u skladu sa Uputstvom o kategorizaciji i sporazumnom rešavanju odštetnih zahteva porodica poginulih i ranjenih pripadnika od 01.10.2002. godine, traženo pravo ne pripada. Iz iskaza tužioca utvrđeno je da je tužilac podneo zahtev za zaključenje ugovora o vansudskom poravnanju kojim bi se regulisala njegova prava i obaveze, ali ga je tuženi uputio da svoja prava ostvari na sudu. Visina navedene stipendije, odnosno traženog potraživanja utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Odredbom člana 1. Pravilnika o fondu za pomoć porodicama poginulih i ranjenih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova st. 09 str. pov.br. 011-497/98 od 28.06.1998. godine, predviđeno je da se tim pravilnikom uređuje način prikupljanja i utroška sredstava fonda Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo) u cilju pružanja pomoći članovima porodice pripadnika ministarstva, koji je poginuo ili je ranjen u vršenju službene dužnosti. Članovima porodice pripadnika ministarstva iz stava 1. ovog člana smatraju se: 1) bračni drug, deca rođena u braku ili van braka i usvojena deca, kao i pastorčad koje je pripadnik ministarstva izdržavao, odnosno izdržava i 2) roditelji, kao i očuh, maćeha i usvojioci koje pripadnik ministarstva izdržavao, odnosno izdržava. Prema članu 2. stav 1. tačka 2) Pravilnika, sredstva fonda na ime pomoći mogu se dodeliti članu porodice pripadnika ministarstva iz člana 1. ovog pravilnika, radi, između ostalog, stipendiranja u toku redovnog školovanja, a najkasnije do navršene 26 godine života. Prema stavu 2. istog člana Pravilnika, pomoć iz člana 1. ovog pravilnika dodeljuje se na inicijativu člana porodice pripadnika ministarstva i predlog rukovodioca njegove organizacione jedinice. Odluku o dodeli, visini i vrsti pomoći iz člana 1. ovog pravilnika donosi Komisija koju obrazuje ministar. Pravo na korišćenje pomoći prestaje kada prestanu razlozi zbog kojih je ta pomoć dodeljena. Prema odredbi člana 3. Pravilnika, sredstva Fonda iz člana 1. ovog pravilnika čine: sredstva ministarstva za posebne namene, prilozi određenih pravnih i fizičkih lica, po posebnom odobrenju ministra, dobrovoljni prilozi pripadnika ministarstva i kamata na deponovana sredstva.

Iz Uputstva o kategorizaciji i sporazumnom rešavanju odštetnih zahteva porodica poginulih i ranjenih pripadnika MUP-a Republike Srbije od 01.10.2002. godine, proizlazi da je isto doneto radi jednoobraznog postupanja po zahtevima za naknadu štete, nastale usled pogibije ili ranjavanja – povređivanja radnika prilikom vršenja ili povodom vršenja poslova iz nadležnosti Ministarstva i pod tačkom II predviđeno da će se ranjenim – povređenim radnicima ministarstva ponuditi poravnanje na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti i duševnih bolova zbog naruženosti, pretrpljenog straha i pretrpljenih fizičkih bolova (član 200. Zakona o obligacionim odnosima), uz odricanje daljeg potraživanja oštećenog i svih lica koja po zakonu imaju pravo na naknadu štete za sve vidove imovinske i neimovinske štete, uz novčanu naknadu u ukupnom iznosu, za utvrđeni stepen invalidnosti iz tačke 4. od 70% do 300.000,00 dinara. Pored toga, radnicima iz tač. 1-4) koji pristanu na poravnanje preuzeće se obaveza stipendiranja dece do kraja redovnog školovanja, a najduže do 26 godine života.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog i pravnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca nalazeći da činjenica da tužilac nije potpisao poravnanje propisano Uputstvom o kategorizaciji i sporazumnom rešavanju odštetnih zahteva porodica poginulih i ranjenih pripadnika MUP-a Republike Srbije ne utiče na isključenje njegovog prava na stipendiranje dece koje mu pripada na osnovu Pravilnika o fondu za pomoć porodicama poginulih i ranjenih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, kojim je regulisan način prikupljanja i utroška sredstava Fonda Ministarstva unutrašnjih poslova u cilju pružanja pomoći članovima porodice pripadnika ministarstva koji je ranjen u vršenju službene dužnosti.

Suprotno prvostepenom sudu, drugostepeni sud je zaključio da iz citiranih internih akata tuženog proizlazi da obaveza tuženog za stipendiranje dece ranjenih pripadnika MUP-a postoji ukoliko je zaključen sporazum, odnosno poravnanje u pogledu naknade nematerijalne štete uz odricanje daljeg potraživanja za sve vidove neimovinske štete, u skladu sa Uputstvom od 01.10.2002. godine. Kako tužilac do okončanja prvostepenog postupka nije dokazao da je sa tuženom zaključio poravnanje, u smislu pomenutog uputstva, niti da je u odgovarajućoj proceduri pokrenuo postupak za dodelu sredstava fonda za stipendiranje dece u skladu sa pomenutim Pravilnikom, to je tužbeni zahtev tužioca odbijen.

Vrhovni sud nalazi da se osnovano revizijom tužioca ukazuje da je pobijana drugostepena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, Zakonom o državnoj upravi (Službeni glasnik RS", br. 20/92, 6/93, 48/93, 53/93, 67/93, 48/94 i 49/99), propisano je da organi državne uprave donose pravilnike, naredbe, uputstva i rešenja, kad su na to zakonom ovlašćeni (član 67. stav 1.) Prema odredbi člana 68. Zakona, pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona i propisa Vlade radi njihovog izvršavanja (stav 1.). Uputstvom se propisuje način rada i vršenja poslova organa državne uprave, kao i preduzeća, ustanova i drugih organzacija kada vrše poverene poslove državne uprave u izvršavanju pojedinih odredaba zakona i drugih propisa (stav 3.). Pravnim aktima iz st. 1, 2. i 3. ovog člana ne mogu se za građane, preduzeća, ustanove i druge organizacije ustanovljavati obaveze i prava koji nisu zasnovani na zakonu niti se mogu utvrđivati nadležnosti organa državne uprave (stav 4.). Pravni akti iz st. 1, 2. i 3. ovog člana objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije" (stav 5.).

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda pravo dece ranjenih pripadnika ministarstva na stipendiranje do kraja redovnog školovanja ne može biti uslovljeno na način kako je to učinjeno navedenim uputstvom - zaključenjem poravnanja sa tuženom uz odricanje od tužbenog zahteva za naknadu imovinske i neimovinske štete. Saglasno citiranim odredbama Zakona o državnoj upravi, Uputstvo predstavlja pravni akt sprovedbenog karaktera, kojim se određuje način na koji organi državne uprave izvršavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa, te se njime ne mogu uređivati prava i obaveze zaposlenih kod tužene, posebno u situaciji kada je mogućnost ostvarivanja prava na stipendiranje dece ranjenih pripadnika tužene već predviđena Pravilnikom o fondu za pomoć porodicama poginulih i ranjenih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, kao aktom više pravne snage.

Kako su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi utvrđeni citiranim odredbama Pravilnika, s obzirom da se dete tužioca u vreme podnošenja zahteva nalazila na redovnom školovanju i imala je manje od 26 godina života, pravilno je prvostepeni sud našao da tužilac osnovano potražuje isplatu stipendija za utuženi period u iznosima utvrđenim veštačenjem.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji pa mu, na osnovu odredbe člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 1. i člana 154. ZPP pripadaju troškovi tog postupka na ime angažovanja punomoćnika iz reda advokata u iznosu od 18.000,00 dinara, odmereni primenom Tarife o nagradama i nakandama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 37/21), dok tužiocu nije dosuđena naknada troškova na ime sudskih taksi jer zahtev za naknadu tih troškova nije opredeljen u skladu sa članom 163. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić