U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Marinkov, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za projektovanje, inženjering i konsalting „Korak M“ DOO Beograd, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Risto Lekić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2033/19 od 15.01.2020. godine, u sednici veća održanoj 18.11.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2033/19 od 15.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4590/13 od 19.02.2019. godine, stavom prvim i drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužilji na ime razlike između isplaćene i pripadajuće nakande zarade za period od 24.04.2011. godine do 22.04.2012. godine, isplati pojedinačno navedene mesečne iznose u izreci sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos od dospeća do islate. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime isplaćene naknade za praznike i neiskorišćeni godišnji odmor za mesec maj 2012. godine isplati iznos od 54.340,26 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužilji uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala za Grada Beograd za period od aprila 2011. godine zaključno sa majem 2012. godine, sve prema osnovici, stopama i vrednostima na način koji utvrdi Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje u vreme uplate. Stavom petim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 170.850,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2033/19 od 15.01.2020. godine, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4590/13 od 19.02.2019. godine u stavu prvom izreke i delu stava drugog izreke kojim je obavezan tuženi da tužilji isplati na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade zarade za period od 24.04.2011. godine do 22.04.2012. godine, iznose navedene u izreci sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos spornog perioda od dospeća do konačne isplate, dok je prvostepena presuda preinačena u preostalom delu stava drugog izreke, tako što je zahtev tužilje za isplatu većeg iznosa od dosuđenih do traženih za isti period odbijen kao neosnovan, za iznose navedene u izreci sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom (stav 1. i 2. izreke). Prvostepena presuda je ukinuta u stavu trećem, četvrtom i petom izreke, i predmet u ukinutom delu vraćen istom sudu na ponovno suđenje (stav 3. izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući drugostepenu presudu, u stavu drugom izreke, primenom člana 408. u vezi člana 403. staav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija u pobijanom delu dozvoljena, a da nije osnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je pravilno i potpuno promenio odredbe procesnog zakona, što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog počev od 01.11.2007. godine. Zbog porodiljskog odsustva u periodu od 24.04.2011. godine do 24.08.2011. godine, odnosno radi nege deteta u periodu od 24.08.2011. godine do 22.04.2012. godine, tužilja je odsustvovala sa rada. Rešenjem Sekretarijata za socijalnu zaštitu gradske uprave Grada Beograda od 30.12.2011. godine, tužilji je priznato pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, počev od 24.04.2011. godine zaključno sa 05.08.2011. godine, kao i pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, počev od 05.08.2011. godine zaključno sa 22.04.2012. godine, u iznosu od 41.103,00 dinara. Naknada zarade je rešenjem utvrđena u visini prosečne osnovne bruto zarade zaposlenog za 12 meseci koji prethode periodu korišćenja porodiljskog osustva (člana 11. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom). Tim rešenjem je utvrđeno da tužilji pripada 100% od naknade iznosa zarade, da se ovako utvrđen iznos zarade umanjuje za pripadajuće poreze i doprinose. Navedenim rešenjem je utvrđena obaveza poslodavca da naknadu zarade za vreme trudnoće i odsustva sa rada radi nege deteta, isplati podnosiocu zahteva istovremeno sa isplatom zarade ostalim zaposlenima. Utvrđeno je će isplaćena sredstva biti refundirana poslodavcu po dostavljanju dokaza da je naknadu zarade isplatio.

Tuženi tužilji, u spornom periodu, nije isplaćivao naknadu zarade u skladu sa rešenjem Sekretarijata za socijalnu zaštitu gradske uprave Grada Beograda od 30.12.2011. godine, pa je iz nalaza veštaka utvrđena visina naknade zarade prema rešenju Sekretarijata, u visini osnovne bruto zarade za 12 prethodnih meseci do korišćenja porodiljskog odsustva (prva varijanta). Istovremeno, u drugoj varijanti nalaza veštaka, obračun i visina naknade, utvrđeni su prema visini prosečne zarade tužilje za tri meseca koja su prethodila odsustvu tužilje sa rada za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta (članu 114. stav 1. Zakona o radu).

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, primenom člana 154. stav 1. i člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da je tuženi odgovoran za štetu zbog toga što naknadu zarade tužilji nije isplatio prema prosečnoj tromesečnoj zaradi koju je ostvarila pre porodiljskog odsusva, i što suprotno svojoj zakonskoj obavezi i rešenju Sekretarijata za socijalnu zaštitu gradske uprave Grada Beograda od 30.12.2011. godine, Sekretarijatu nije predavao pojedinačne mesečne obračune porodiljskog odsustva i naknade za negu deteta za refundaniciju, kao ni dokaz da je izvršio obračun i plaćanje doprinosa obavezno socijalno osiguranje. Visina štete je utvrđena i obračunata prema visini prosečne zarade za tri meseca koja su prethodila odsustvu sa rada, primenom člana 114. stav 1. Zakona o radu.

Suprotno, drugostepeni sud je ocenio da tužilji za vreme odsustva sa rada za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta pripada naknada zarade u visini prosečne zarade zaposlenog za 12 meseci koje prethode mesecu u kome počinje porodiljsko odsustvo, saglasno čl. 10. i 11. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br.16/20 ... 107/09), koji je u spornom periodu bio na snazi. Polazeći od činjenice da je rešenjem Sekretarijata za socijalnu zaštitu gradske uprave Grada Beograda od 30.12.2011. godine, tužilji priznato pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsusva i odsustvava sa rada radi nege dete, čija visina je utvrđena u prvoj varijanti nalaza veštaka, shodno navedenom rešenju, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev od dosuđenog do iznosa koji je dosudio prvostepeni sud.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilji pripada naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, na osnovu člana 10. stav 1. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a da tužilji ne pripada naknada zarade u visini prosečne zarade u tri meseca koja su prethodila odsustvu, saglasno odredbi člana 114. stav 1. Zakona o radu, kako je utvrdio prvostepeni sud. Ovo iz razloga što se navedena odredba opšteg zakona – Zakona o radu, odnosi na isplatu naknade zarade zaposlenom za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neredni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsutva, što u ovoj parnici nije slučaj. Stoga je visina naknade zarade tužilji, pravilno utvrđena po rešenju od 30.12.2011. godine i prihvatanjem prve varijante veštačenja, primenom člana 11. stav 1. posebnog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom – u visini prosečne osnove zarade zaposlenog za 12 meseci koje pethode mesecu u kome počinje korišćenje odsustva, uvećane po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u skladu sa Zakonom. Shodno navedenom, navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić