Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 29/21 od 19.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem, četvrtom i u delu stava petog izreke, kojim je obavezan tuženi da tužiocu BB na ime naknade štete umesto vraćanja na rad isplati 161.464,20 dinara. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu šestom izreke prvostepene presude i predmet u tom delu vraćen istom sudu na ponovni postupak.

Rešenjem Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 199/19 od 10.02.2021. godine tuženi je obavezan da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka od 157.500,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Čačku Gž1 18/21 od 27.05.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačeno je prvostepeno rešenje tako što je tuženi obavezan da na ime naknade troškova parničnog postupka isplati tužiocu AA 78.750,00 dinara, a tužiocu BB 57.093,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocima, zaposlenim na radnim mestima bliže opisanim u nižestepenim presudama radni odnos zasnovan na neodređeno vreme prestao je 09.01.2019. godine usled prestanka rada ovde tuženog kao poslodavca zbog likvidacije. U obrazloženju navedenog rešenja za svakog od tužilaca navedeno je da je odlukom Skupštine društva „Kondivik usluge“ DOO od 31.12.2018. godine pokrenut postupak likvidacije nad društvom i određeno da počev od registracije odluke kod Agencije za privredne registre i objavljivanja oglasa o pokretanju postupka likvidacije, društvo ne može preduzimati nove poslove, već samo poslove na okončanju poslova započetih pre početka likvidacije i vezane za sprovođenje likvidacije, o čemu će se starati likvidacioni upravnik. Ova odluka je registrovana kod Agencije za privredne registre 04.01.2019. godine. Rešenjem Agencije za privredne registre od 04.01.2019. godine usvojena je registraciona prijava pokretanja likvidacije nad tuženim, pa je registrovana promena podataka kod ove Agencije vezano za postupak likvidacije. Tuženi je dostavio na uvid obračunske liste zarada za tužioce kojima je utvrđena visina neto zarade za mesec decembar 2018. godine kao i podatke vezane za vreme provedeno u radnom odnosu kod tuženog kao poslodavca. Nakon prestanka radnog odnosa tužioci nisu bili u radnom odnosu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su poništili rešenja tuženog doneta na osnovu člana 176. tačka 5. Zakona o radu kao nezakonita i obavezali tuženog da tužiocima na ime naknade štete umesto vraćanja na rad (tzv. supstitucija reintegracije) isplati naknadu u utvrđenoj visini i to: tužiocu AA u visini od 12 mesečnih zarada, a tužiocu BB u visini od 10 mesečnih zarada, na osnovu člana 191. st. 1. i 5. istog zakona, zaključujući da otvaranjem likvidacionog postupka tuženi kao poslodavac nije prestao sa radom jer pokretanjem postupka likvidacije, odnosno registracijom i objavljivanjem oglasa tuženi nije prestao da postoji i nije brisan iz registra na osnovu člana 238. u vezi člana 543. Zakona o privrednim društvima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, stanovište nižestepenih sudova nije pravilno.

Prema članu 176. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005... 95/18), zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca u slučaju prestanka rada poslodavca u skladu sa zakonom.

Prema Zakonu o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/11... 95/18), likvidacija društva počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije u skladu sa Zakonom o registraciji (član 526). Sve radnje propisane u odredbama 524-548. navedenog zakona kojima je regulisan postupak likvidacije i to: prestanak rada organa upravljanja, postavljanje likvidacionog upravnika, popis imovine i prijava potraživanja, završni bilans, ograničenje isplata članovima društva u likvidaciji, okončanje poslova započetih pre likvidacije, ukazuju da je poslodavac prestao da obavlja registrovanu delatnost jer su sve navedene radnje usmerene na gašenje društva nakon namirenja poverilaca.

Imajući u vidu da otvaranje postupka likvidacije znači prestanak obavljanja registrovane delatnosti odnosno prestanak rada poslodavca, što predstavlja zakonski razlog za prestanak radnog odnosa zaposlenom na osnovu člana 176. tačka 5. Zakona o radu, rešenja tuženog kojim je utvrđen prestanak radnog odnosa tužiocima su zakonita i nema razloga za njihov poništaj, pa zato ni uslova za supstituciju umesto reintegracije.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacini sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako su povodom revizije tuženog preinačene nižestepene presude i odbijeni tužbeni zahtevi tužilaca, to su na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 2. ZPP preinačena rešenja nižestepenih sudova o troškovima postupka, tako što je odbijen zahtev tužilaca da se obaveže tuženi da im naknadi troškove parničnog postupka, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Tuženi je uspeo u postupku po reviziji, pa mu na osnovu članova 153. stav 1, 154. i 163. stav 2. ZPP pripadaju opredeljeni troškovi parničnog postupka, koji obuhvataju troškove na ime: sastava odgovora na tužbu od strane advokata 16.500,00 dinara, zastupanja na jednom održanom ročištu 18.000,00 dinara i dva neodržana ročišta po 9.750,00 dinara, sastava žalbe i revizije po 33.000,00 dinara, sve prema Advokatskoj tarifi važećoj u vreme preduzimanja ovih parničnih radnji, dok trošak sudskih taksi nije priznat jer zahtev nije opredeljen u smislu člana 163. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavovima drugom i trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić