Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. istog Zakona na koju revident u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu ... dok mu pobijanim rešenjem nije otkazan ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze. Tužiocu je ugovor o radu otkazan zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, a koja se sastoji u nezakonitom raspolaganju imovinom društva, tako što je u toku februara 2010. godine, a zaključno sa 26.02.2010. godine, u više navrata, omogućio zaposlenima u „Porr-Werner&Weber“ d.o.o. iz Jagodine, da robu iz povraćaja – proizvode iz proizvodnog asortimana namenjene neškodljivom uništenju, prisvoje i iz kruga društva iznesu kamionom za odvoženje smeća, na koji način je počinio povredu radne obaveze predviđenu članom 11. tačka 3. alineja 2. ugovora o radu broj .. od 16.08.2005. godine. Na izlazu iz kruga fabrike tuženog, 26.02.2010. godine, zaustavljen je kamion preduzeća „Porr- Werner&Weber“ d.o.o. i u njemu je pronađeno goveđe i svinjsko meso u originalnim pakovanjima, kao i roba iz povraćaja, namenjena uništenju. Tuženi je tužiocu 16.03.2010. godine dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u kom je opisan događaj od 26.02.2010. godine, sa priloženom pisanom izjavom tužioca da su robu iz povraćaja uzimali radnici gore navedenog preduzeća, odnosno izvesni BB. U vezi sa spornim događajem vođen je i krivični postupak protiv tužioca i još četvorice zaposlenih kod tuženog, zbog krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. KZ, za koje delo je tužilac, kao i ostali optuženi, oslobođen od optužbe pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Jagodini K 734/10 od 19.02.2015. godine. Tužilac je 26.02.2010. godine kod tuženog radio u prepodnevnoj smeni koja traje od 07,00 – 15,00 časova, kao jedini ... . Radni zadatak tužioca sastojao se u tome da kontejnere koji su napunjeni u popodnevnoj smeni, prethodnog dana, prenese od tačke A (prostor ispred pogona) do tačke B (plato) i spusti na zemlju, nakon čega dolazi kamion koji prevozi smeće i prazni kontejnere. Kritičnog dana tužilac nije bio prisutan na licu mesta kada je kamion za smeće u kome je pronađeno goveđe i svinjsko meso u originalnim pakovanjima, kao i roba iz povraćaja namenjena uništenju, oko 11- 12,00 časova ispraznio kontejnere, već je bio na drugom mestu, a nije bio prisutan ni kada je kamion zaustavljen na izlazu iz kruga preduzeća. Ugovorom o radu zaključenim između parničnih stranaka, ugovoreno je da tuženi, kao poslodavac, može tužiocu, kao zaposlenom, da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to, između ostalog, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, odnosno ne poštuje radnu disciplinu utvrđenu tim ugovorom ili je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. U odredbi člana 9. istog ugovora, predviđeno je šta se smatra povredom radne obaveze odnosno discipline, a u tački 3., predviđeno je nezakonito raspolaganje imovinom i sredstvima društva.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava usvojio tužbeni zahtev tužioca i poništio rešenje o otkazu ugovora o radu nalazeći da nije ostvaren osnov za prestanak radnog odnosa tužiocu, jer on nije učinio povredu radne obaveze koje mu je osporenim rešenjem stavljeno na teret, pošto se iz činjenica navedenih u upozorenju i osporenom rešenju ne može da utvrdi ne samo na koji je način uopšte došlo do nepravilnosti da se u kamionu za smeće nađu proizvodi koji tu ne pripadaju, već ni da li postoji i u čemu se sastoje propusti u radu tužioca kao i njegova odgovornost za povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, posebno imajući u vidu da je u osporenom rešenju navedeno da je radnje izvršenja povrede radne obaveze preduzimana u više navrata u februaru 2010. godine zaključno sa 26.10.2010. godnie, dok je u upozorenju naveden samo događaj od 26.02.2010. godine.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud, suprotno navodima revizije tuženog, pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu. Na osnovu odredbe člana 180. stav 1. istog Zakona, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 1 – 6. tog Zakona, zaposlenog, pisanim putem, upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 5 radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U tački 2. gore navedenog člana, propisano je da u upozorenju iz stava 1. tog člana, poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Upozorenje poslodavca, kao nužan uslov za otkaz ugovora o radu iz razloga porpisanih odredbom člana 179. tačka 1-6. Zakona o radu, a u skladu sa odredbom člana 7. ratifikovane Konvencije MOR broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca (Zakon o ratifikaciji objavljen u Službenom listu SFRJ broj 4/84), ima karakter akta kojim se zaposleni poziva na izjašnjenje, što nije formalnost u postupku otkazivanja ugovora o radu, već se upozorenjem zaposlenom stavlja do znanja da postoje okolnosti koje, prema shvatanju poslodavca, obrazuju otkazni razlog. Svrha i cilj upozorenja je da se zaposlenom omogući da iznese odbranu i da se izjasni o radnjama za koje poslodavac smatra da predstavljaju razloge za otkaz ugovora o radu i zbog toga se zaposlenom daje razumni rok kako bi izjašnjenje i odbranu mogao da iznese.

U konkretnom slučaju, povreda radne obaveze stavljena na teret tužiocu predviđena je članom 11. ugovora o radu i njegovog aneksa od 16.08.2005. godine, tako što je za tu povredu predviđena mogućnost otkaza ugovora o radu zaposlenom. Pošto upozorenje sadrži samo događaj od 26.02.2010. godine, dok je u pobijanom rešenju navedeno da je radnja izvršenja povrede radne obaveze od strane tužioca preduzimana u više navrata u februaru 2010. godine zaključno sa 26.02.2010. godine, sledi da se činjenice iz upozorenja i pobijanog rešenja razlikuju, što je bilo od uticaja na mogućnost tužioca da, na delotvoran način, iznese svoju odbranu. Ovo posebno kada se ima u vidu da ni upozorenje, a ni pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu, ne sadrže obrazloženje načina na koji je tužilac izvršio povredu radnih obaveza koja mu je stavljena na teret, kada se ima u vidu da tužilac nije imao pristup pogonu iz koga je smeće izneto i odloženo u kontejner, niti je on odlagao smeće u kontejner, već je ranije napunjeni kontejner ... prenosio iz pogona do platoa, dok spornom prilikom nije ni bio prisutan kada su radnici firme „Porr-Werner&Weber“ d.o.o. iz Jagodine, utovarili smeće iz kontejnera u kamion. S tim u vezi, poslodavac nije obrazložio na koji način, odnosno propuštanjem izvršenja koje radne obaveze je tužilac omogućio zaposlenima u gore navedenom preduzeću, da robu iz povraćaja – proizvode iz proizvodnog asortimana namenjenom neškodljivom uništenju, prisvoje i iznesu iz kruga društva kamionom za odvoženje smeća, pa je pravilan zaključak drugostepenog suda da je pobijano rešenje o otkazu ugovoru o radu tužiocu nezakonito.

Navodima revizije tuženog kojima ukazuje na tužiočevu izjavu datu povodom događaja od 26.02.2010. godine, kada je utvrđeno da su zaposleni „Porr-Werner&Weber“ d.o.o., pokušali da iznesu robu iz „Juhora“-a, u kojoj se tužilac izjasnio da zna da robu iz povraćaja uzimaju, iz kontejnera, radnici gore navedenog preduzeća i da su se sa njima šalili „da nam donese sok ili da 100,00 dinara“ ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Pobijanim rešenjem o otkazu ugovora o radu tužiocu nije stavljena na teret nijedna konkretna radnja kojom je on povredio radnu disciplinu, niti su navedeni njegovi konkretni postupci iz kojih bi se moglo utvrditi da je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, pri čemu je teret dokazivanja tih činjenica bio na tuženom koji nije dokazao činjenice bitne za ocenu osnovanosti upotrebljenog otkaznog razloga. Pošto je tužiocu ugovor o radu nezakonito otkazan, osnovan je njegov zahtev za reintegraciju, odnosno vraćanje na rad kod tuženog, u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić