Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Bulatović, advokat iz ..., protiv tuženog 'BB'' AD ..., koga zastupa Ljubiša Pavlović, advokat iz ..., radi naknade štete zbog manje obračunate i isplaćene zarade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3517/18 od 05.06.2019. godine, u sednici održanoj 15.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3517/18 od 05.06.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3517/18 od 05.06.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3517/18 od 05.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Užicu P1 583/17 od 24.08.2018. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime neisplaćenog dela zarade za period od 01.11.2012. godine zaključno sa avgustom 2015.godine isplati iznose bliže označene u izreci sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka od 234.380,13 dinara. Zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka su odbijeni.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. ZPP.

Tuženi je dao odgovor na reviziju i tražio troškove za njegov sastav od strane advokata.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se o reviziji tužioca odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, jer je u pobijanim presudama odlučeno saglasno praksi Vrhovnog kasacionog suda izraženoj između ostalog i u presudi Rev2 2292/18 od 20.03.2019. godine, koja je ekspedovana iz suda.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena, ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate neisplaćene zarade podneta je 29.12.2015. godine, a revizijom se pobija drugostepena presuda kojom je odbijen tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 1.099.027,17 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 8.927 evra.

U ovom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu, vrednost predmeta spora pobijanog dela od 1.099.027,17 dinara, ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem krusu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić