.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 287/2015
23.09.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca L.T. iz D., koga zastupa B.N., advokat iz P., protiv tuženog L.v. d.o.o. iz B., koga zastupa B.V., advokat iz B., radi ocene zakonitosti otkaza i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3267/14 od 08.10.2014.godine, u sednici veća održanoj dana 23.09.2015.godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3267/14 od 08.10.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Delimičnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3306/10 od 28.04.2010.godine, usvojen je tužbeni zahtev i poništena odluka tuženog od 19.09.2000.godine, kojom je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog zbog neopravdanog izostajanja sa posla u trajanju od 5 radnih dana uzastopno i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad u roku od 8 dana.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3267/14 od 08.10.2014. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena navedena delimična presuda.
Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu odredbi člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09, 53/13-US) koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama i dopunama) i nalazi da revizija nije osnovana.
U postupku donošenja drugostepene odluke, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. istog zakona učinjene pred drugostepenim sudom, na koju se revizijom neosnovano ukazuje. Pobijana odluka je jasna, potpuna i neprotivurečna, sadrži dovoljne razloge o odlučnim činjenicama.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po ugovoru o radu od 01.07.1997.godine na radnom mestu rukovodioca opštih poslova prodaje. Odlukom tuženog od 01.09.2000.godine tužiocu je prestao radni odnos zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled ekonomskih promena kod tuženog. Navedena odluka je poništena delom pravnosnažnom presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1 506/2000 od 06.09.2006.godine. Odlukom direktora tuženog od 19.09.2000.godine tužiocu je prestao radni odnos kod tuženog zbog neopravdanog izostanka sa posla u trajanju od 5 radnih dana uzastopno, na osnovu člana 108. stav 1. tačka 1. Zakona o radnim odnosima uz obrazloženje da se nakon otkaza radnog odnosa od 01.09.2000.godine tužilac 12 dana nije pojavljivao na radu kod tuženog iako je otkazni rok iznosio 30 dana i bio je u obavezi da u navedenom periodu do 01.10.2000.godine ispunjava radne obaveze. Takođe je utvrđeno da je tužilac do 12.09.2000.godine svakodnevno dolazio na rad, da mu je kancelarija više dana bila zaključana, a ključevi oduzeti i da mu je direktor nakon donošenja odluke o otkazu 01.09.2000.godine rekao da više ne dolazi na posao. Povodom nove odluke tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu 07.03.2001.godine pokrenut je postupak pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu za poništaj otkaza, koji je prekinut do okončanja predmetne parnice.
Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je pobijanom odlukom odlučeno poništajem odluke o otkazu radnog odnosa od 19.09.2000.godine i vraćanjem tužioca na rad.
Prema članu 108. stav 1. tačka 1. Zakona o radnim odnosima („Službeni glasnik RS“ 55/96) važećem u periodu donošenja sporne odluke, zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje otkazom ugovora o radu, od strane poslodavca ako je neopravdano izostao sa posla 5 radnih dana uzastopno, odnosno 7 radnih dana sa prekidima u toku 3 meseca. U ovom slučaju se radi o prestanku radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog. Neophodan uslov da bi izostajanje sa posla u određenom trajanju predstavljalo osnov prestanka radnog odnosa jeste neopravdanost odsustva sa rada, koja podrazumeva i postojanje svesti zaposlenog da je njegovo ponašanje nedozvoljeno. Opravdanost se ne ocenjuje prema formalnim već stvarnim merilima i ispituje se u svakom konkretnom slučaju. Tužilac prema okolnostima ovog slučaja nije ispoljio volju da više ne radi, niti je uopšte imao saznanje da njegovo izostajanje sa rada vodi prestanku radnog odnosa, budući da mu je radni odnos već bio otkazan odlukom tuženog od 01.09.2000.godine i konkludentnim radnjama (onemogućavanjem ulaska u kancelariju, oduzimanjem dokumentacije ...) i izričitom izjavom direktora stavljeno do znanja da više ne treba da dolazi na posao. Tužilac u takvoj situaciji nije bio u obavezi da radi i njegov izostanak sa posla od 13.09.2000.godine se ne može okarakterisati neopravdanim. Stoga nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za prestanak radnog odnosa na osnovu člana 108. stav 1. tačka 1. Zakona o radnim odnosima. Kod ovakvog stanja bez značaja su navodi revizije o propustima suda kod utvrđivanja konkretnog dana prestanka radnog odnosa po ovom osnovu.
Neosnovano se revizijom osporava i odluka o vraćanju tužioca na rad zbog nove odluke tuženog o prestanku radnog odnosa tužioca od 07.03.2001.godine. Reintegracija zaposlenog je zakonska obaveza po utvrđenju nezakonitosti otkaza. Naknadni otkaz poslodavca i zakonitost nove odluke tuženog od 07.03.2001. godine su predmet druge parnice, koja je bez značaja za odluku u ovom postupku.
Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Milomir Nikolić,s.r.
