Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 291/20 od 08.07.2020. godine, ukinuta je prvostepena presuda u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca da ga tuženi vrati na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu njegove stručne spreme i u tom delu tužba je odbačena. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka (pored dosuđenih) u iznosu od još 8.250,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke u preostalom delu odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog od 09.07.1992. godine na neodređeno vreme. U toku trajanja radnog odnosa sa tuženim je zaključio Aneks ugovora o radu 23.06.2015. godine, kojim je ugovoreno da će tužilac obavljati poslove „...“, ..., Pogon ... sa početkom primene Aneksa od 17.07.2015. godine. Parnične stranke su zaključile Ugovor o radu 28.09.2016. godine, kojim su konstatovali da je tužilac zasnovao radni odnos kod tuženog počev od 09.07.1992. godine, da sa poslodavcem ima zaključen Ugovor o radu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom od 01.06.2012. godine, koji je od dana zaključenja ovog ugovora dopunjavan i menjan aneksima, te da ovim Ugovorom zamenjuju napred zaključeni Ugovori o radu i Aneksi. Odredbom člana 2. određeno je da tužilac obavlja poslove „...“ Pogon ..., ... odeljenje ... sa mestom rada u ... . Odredbom člana 18. stav 3. propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže Ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca u skladu sa Zakonom o radu, Kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom o radu, i to, između ostalog, ako ne poštuje radnu disciplinu i u slučajevima predviđenim Kolektivnim ugovorom – dolazak na rad u alkoholisanom stanju, pod dejstvom opojnih droga ili konzumacija alkohola ili opojnih droga na poslovima koje obavlja (tačka 6. alineja 3.). Kritičnog dana 28.02.2017. godine naložna je provera alkohola kod zaposlenih, između ostalih i tužioca. Prilikom alkotestiranja tužioca aparat je pokazao prisustvo od 1,61 promila alkohola u dahu. Po saznanju za rezultate alkotesta tužilac je zahtevao da mu se izvadi krv, kako bi se utvrdilo stvarno stanje. Međutim, tužioca niko nije odveo u bolnicu u Novi Sad radi vađenja krvi, već je tužilac odvezen u hotel u kome je bio smešten. Tužilac je odlučio da sam ode u bolnicu kako bi mu izvadili krv i utvrdili da li je pod dejstvom alkohola, ali do toga nije došlo, jer bolnica nije imala zaključen ugovor sa tuženim. Pregledom aparata za alkotestiranje kod tuženog utvrđeno je da je ispravan. Lice koje je vršilo kontrolu alkohola kod tužioca je 03.05.2017. godine pohađao kurs za upotrebu navedenog aparata, a 09.05.2017. godine je dobio sertifikat sa periodom važenja od 5 godina. Zbog navedenog događaja tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz, a zatim je doneto pobijano rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je ništava odredba Ugovora o radu, a rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu nezakonito, zbog čega su obavezali tuženog na reintegraciju tužioca i naknadu izgubljenih zarada.

Po članu 9. Zakona o radu, ako opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih Zakonom, primenjuju se odredbe Zakona (stav 1.); pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih Zakonom i opštim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog su ništave (stav 2.). Prema članu 179. stav 3. tačka 4. istog Zakona poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla.

Ugovorom o radu tuženog u članu 18. stav 3. tačka 6. alineja 3. propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, odnosno ponašanja i potrebe poslodavca u skladu sa Zakonom o radu, Kolektivnim ugovorom, ovim Ugovorom o radu i to ako između ostalog, ne poštuje radnu disciplinu i u sledećim slučajevima predviđenim Kolektivnim ugovorom – dokazak na rad u alkoholisanom stanju, pod dejstvom opojnih droga ili konzumacije alkohola ili opojnih droga na poslovima koje obavlja.

Imajući u vidu da navedena odredba Ugovora o radu sadrži nepovoljnije uslove od onih koje predviđa Zakon, jer ne sadrži odrednicu „koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla“, to je pravilno usvojen ovaj deo tužbenog zahteva na osnovu člana 9. Zakona o radu i utvrđeno da je ova odredba ništava.

Prema članu 179. stav 4. Zakona o radu poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analziu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti iz stava 3. tačka 3. i 4. ovog člana, ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu, smatra se nepoštovanjem radne discipline u smislu stava 3. ovog člana.

Aktom tuženog – Uputstvo – prevencija i sprečavanje alkoholizma i narkomanije na radnom mestu od 23.08.2016. godine propisano je, između ostalog da za potrebe organizacionih delova se zaključuje ugovor sa ovlašćenim zdravstvenim ustanovama, koje mogu u svako doba dana, u periodu od 24 časa izvršiti medicinsko testiranje na prisustvo alkohola ili opojnih droga u organizmu zaposlenih (tačka 3. stav 3.).

Iz citiranih odredbi proizlazi da je poslodavac koji vrši alkotestiranje, dužan da na zahtev testiranog lica još jednom proveri dobijeni rezultat analizom iz krvi. Pri svemu tome, alkotestiranje mora vršiti lice koje za to ima validan sertifikat.

U konkretnom slučaju, ni jedan od navedenih uslova nije ispunjen, jer lice koje je izvršilo testiranje tužioca nije imao u tom trenutku validan sertifikat o obuci za rukovanje aparatom i uređajem (sertifikat je stekao 09.05.2017. godine). Osim toga, tuženi nije na zahtev tužioca omogućio tužiocu odgovarajuću analizu iz krvi, jer nije ni imao zaključen ugovor sa zdravstvenom ustanovom, što je bio u obavezi da ima na osnovu svog akta - Uputstvu o prevenciji i sprečavanju alkoholizma i narkomanije na radnom mestu od 23.08.2016. godine. Zbog navedenih propusta tuženi nije na nesumnjiv način utvrdio da je tužilac bio pod dejstvom alkohola i da je nastupio razlog za otkaz Ugovora o radu, što doneto rešenje čini nezakonitim.

Reintegracija tužioca i naknada štete u vidu izgubljene zarade koja je utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja veštaka, posledica su ponišataja rešenja o otkazu kao nezakonitog (član 191. Zakona o radu).

Revizijom se osporava utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno (član 407. stav 2. ZPP).

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, jer ti troškovi nisu bili ni nužni ni neophodni za odlučivanje o ovom pravnom leku (član 154. stav 1. ZPP).

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić