Predmet tražene pravne zaštite je poništaj rešenja tuženog od 21.09.2009. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu sa 22.09.2009. godine, primenom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, 61/05 i 54/09), zbog prestanka potrebe za njegovim radom.

Ocenjujući zakonitost pobijanog rešenja, sudovi su utvrdili da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme i obavljao je poslove … do 18.11.2008. godine, kada je sa tuženom zaključio aneks ugovora o radu, kojim je raspoređen na poslove … u Odeljenju za FTO i PPZ. Međutim izmenama akta o sistematizaciji kod tuženog, došlo je do smanjenja broja izvršilaca na navedenom radnom mestu i to sa 13 na 11 izvršilaca, pa je generalni direktor tuženog doneo predlog Programa rešavanja viška zaposlenih, koji je dostavljen na saglasnost Nacionalnoj službi za zapošljavanje i reprezentativnim sindikatima. Program rešavanja viška zaposlenih donet je 28.08.2009. godine, kojim je utvrđeno da će se rangiranje zaposlenih, radi utvrđivanja ko predstavlja višak zaposlenih, vršiti na osnovu ocene koju zaposlenima daje nadležni menadžer organizacione celine, a koju potvrđuje njemu neposredno nadređeni menadžer. Programom je određeno da se ocenjivanje vrši ocenama od 1 do 5, a utvrđeni su i kriterijumi za ocenjivanje zaposlenih (bliže pobrojani nižestepenim odlukama). Kako je menadžer organizacione celine u kojoj je tužilac radio, odnosno menadžer Odeljenja za FTO i PPZ, tužioca (i još jednog izvršioca) na radnom mestu …, ocenio najnižom ocenama (2,37), to je on proglašen tehnološkim viškom, nakon čega je doneto pobijano rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu, isplaćena mu je otpremnina i utvrđeno da mu radni odnos prestaje sa 22.09.2009. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom pravilno odbijen tužbeni zahtev, kao neosnovan, a da se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Zakon o radu (odredbama člana 153. do 158.), propisuje postupak koji se primenjuje u slučaju prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla i određuje prava koja je poslodavac dužan da ispoštuje prema zaposlenima za čijim je radom prestala potreba, a tuženi je u konkretnom slučaju u svemu postupio u skladu sa navedenim odredbama.

Naime, pre donošenja rešenja, kod tuženog je došlo do izmene akta o sistematizaciji, kojim je broj izvršilaca na poslovima …, na koje je tužilac bio raspoređen, smanjen sa 13 na 11 izvršilaca, a tuženi je 28.08.2009. godine, doneo i Program rešavanja viška zaposlenih, uz saglasnost Nacionalne službe za zapošljavanje i reprezentativnih sindikata, čime je postupio u skladu sa odredbom člana 155. stav 2. i 3. i člana 156. Zakona o radu. Programom je kao kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih određeno rangiranje zaposlenih po oceni njihovog rada, koji je tuženi primenio prilikom određivanja viška i vrednovanje je vršeno od strane nadležnog lica koje je određeno Programom, pa kako je tužilac vrednovan najnižom ocenom (sa još jednim izvršiocem), to je po tom kriterijumu i proglašen tehnološkim viškom. Tužiocu su isplaćene zarade, kao i otpremnina, čime je ispoštovana i odredba člana 158. i 192. Zakona o radu.

Ponovnim isticanjem u reviziji da je ocena kojom je tužilac vrednovan, doneta na osnovu njegovog zdravstvenog stanja, zapravo se osporava ocena izvedenih dokaza, odnosno utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno, primenom člana 407. stav 2. ZPP, pa ih ovaj sud nije ni cenio.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić