Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog od 18.05.2003. godine, a od 2013. godine je obavljala poslove radnog mesta viši referent u ekspozituri ... . Osporenim rešenjem tuženog od 28.03.2019. godine tužilji je otkazan ugovor o radu broj .. od 04.05.2015. godine zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tač.1), 2) i 5) Zakona o radu, u vezi čl. 117. stav 2. tač.1), 2) i 5) i 122. tač. 3),7), 9), 10), 13), 14) i 27) Kolektivnog ugovora tuženog. Tužilji je stavljeno na teret da je u periodu od septembra 2018. godine do januara 2019. godine overavala pečatom banke i sopstvenim parafom naloge za uplatu pazara pravnih lica – klijenata ekspoziture .., bez knjiženja kroz sistem banke, vraćala klijentima kao potvrdu o izvršenoj uplati pazara koju nije realizovala, dok je novac od predatog pazara zadržavala. Tužilja je pre donetog rešenja upozorena, pisanim upozorenjem od 19.02.2019. godine, o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se ona izjasnila i u izjavi od 22.01.2019. godine, navela da nije prisvojila novac klijenata niti je zloupotrebila svoje radno mesto. Takođe, tuženom je dostavila i odgovor na upozorenje i dopunu prigovora od 28.02.2019. godine, navodeći, između ostalog, da zbog obima posla i različitih vrsta poslova koje obavlja u toku dana, nije u mogućnosti da odmah po prijemu pazara izvrši i proknjižavanje, već primljeni novac odlaže u fioku stola i naloge kasnije proknjiži. Rešenjem tuženog broj .. od 29.01.2019. godine tužilja je, zbog pokretanja postupka za utvrđivanje povreda radne obaveze, privremeno udaljena sa rada. Tužilja je, i pre toga, tokom 2017. godine izvršila povredu radne obaveze, zbog čega joj je rešenjem tuženog broj .. od 11.08.2017. godine, izrečena mera opomene sa najavom otkaza.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, nalazeći da je tužilja učinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret, odbio njen tužbeni zahtev za ponštaj, kao nezakonitog, rešenja o otkazu ugovora o radu kao i zahtev za vraćanje na rad.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu, nalazeći da je prvostepeni sud pravilno našao da je ugovor o radu tužilji zakonito otkazan.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - Odluka Ustavnog suda, 113/2017, 95/2018 - Autentično tumačenje), propisano je da poslodavac može, pored ostalog, da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako: nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1), zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja (tačka 2), učini drugu povredu radne obaveze, utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (tačka 5).

Prema odredbi člana 180. stav 1. Zakona o radu, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. istog člana, propisano je da je u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje, a stavom 3. da se upozorenje dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona.

Prema odredbi člana 117. stav 2. Kolektivnog ugovora tuženog od 02.03.2018. godine, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako: nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1), zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja (tačka 2) i učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu Kolektivnim ugovorom, odnosno ugovorom o radu (tačka 5).

Odredbom člana 122. Kolektivnog ugovora, propisano je da, pored povreda radnih obaveza utvrđenih u članu 117. stav 2. tač. 1) do 4) poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini i druge povrede radnih obaveza, između ostalog i: prekoračenje službenog ovlašćenja koje uključuje i svako neovlašćeno potpisivanje ugovora, drugih akta, spisa ili isprave (tačka 3), neblagovremeno izvršavanje radnih obaveza (tačka 7), prouzrokovanje ili stvaranje mogućnosti za prouzrokovanje materijalne štete poslodavcu (tačka 9), nanošenje štete ugledu poslodavca (tačka 10), sticanje ili omogućavanje sticanja protivpravne imovinske koristi sebi ili drugima (tačka 13), nezakonito raspolaganje i neovlašćena posluga sredstvima rada poslodavca koja su dostupna zaposlenom ili necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada (tačka 14) i nepoštovanje opštih akata, procedura i odluka poslodavca, a posebno kada je takvo postupanje opštima aktom, procedurom, ili odlukom utvrđeno kao povreda radne obaveze (tačka 27).

Po nalaženju Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje, pravilno zaključivši da je tužilja učinila povrede radnih obaveza koje su joj stavljene na teret, jer je nesavesno i nemarno izvršavala radne obaveze, zloupotrebila položaj i prekoračila ovlašćenja, odnosno učinila povrede radne obaveze iz citiranih odredaba Kolektivnog ugovora tuženog.

Suprotno navodima revizije, tužilja je svojom krivicom učinila povrede radne obaveze, jer je postupala protivno predviđenoj proceduri poslovanja, zbog čega je pitanje postojanja objektivnih okolnosti, ustaljene tolerisane prakse kod tuženog i opterećenosti, odnosno preopterećenosti tužilje na postojanje odgovornosti za učinjene povrede, bez uticaja.

Vrhovni sud nije posebno razmatrao navode revizije koji se u pretežnom delu odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza i u suštini predstavljaju navode isticane u žalbi, koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, jer isti u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog, niti se istima dovodi u sumnju pravilnost primene materijalnog prava.

Imajući u vidu da je odbijen kao neosnovan zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, pravilno je odbijen i zahtev tužilje za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter zahteva.

Imajući u vidu da se navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužilje odbijena kao neosnovana, odbijen je njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu člana 165. u vezi 153. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke. Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, Vrhovni sud je na osnovu člana 153. i člana 154. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić