.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2880/2021
24.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Bojan Škrkić, advokat iz ..., protiv tuženog „Dealeh“ DOO Beograd, koga zastupa Dejan Cvijanović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3638/20 od 26.02.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 24.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3638/20 od 26.02.2021. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3430/19 od 01.07.2020. godine usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime neisplaćenih zarada iznos od 71.250,00 dinara sa kamatom od dana dospelosti do isplate, specificirane po mesecima. Istom presudom obavezan je tuženi da za račun tužioca za period od 01.01.2011. godine do 26.09.2012. godine izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u korist Republičkog fonda za PIO – Filijala Pančevo i obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 123.300,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3638/20 od 26.02.2021. godine preinačena je navedena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu i tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Istom presudom obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 240.750,00 dinara i 66.000,00 dinara na ime troškova postupka po žalbi i odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku i nalazi da je revizija tužioca dozvoljena i da je osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima ... do 26.09.2012. godine kada mu je rešenjem tuženog od 25.09.2012. godine otkazan ugovor o radu. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 16.06.2017. godine kod tuženog je otvoren stečajni postupak, usvojen unapred pripremljen plan reorganizacije (sa izmenama od 16.06.2017. godine) a zatim obustavljen stečajni postupak. Sporno potraživanje tužioca nije prijavljeno u stečajnom postupku.
Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i dosudio tužiocu naknadu štete u vidu neisplaćene zarade do prestanka radnog odnosa primenom člana 104. stav 1. i 110. Zakona o radu i člana 156. Zakona o stečaju, prihvatajući iskaz tužioca da je koristio desetak dana godišnjeg odmora po usmenom odobrenju, prema postojećoj praksi kod tuženoga, nakon čega je dve nedelje dolazio na posao, da na terenu nije mogao da radi, jer je njegovo službeno vozilo bilo u kvaru i istekla mu je registracija, koju tuženi nije produžio niti mu omogućio uslove rada i da je tužilac u spornom periodu elektronski komunicirao u vezi sa vršenjem posla (mejlom).
Drugostepeni sud nije prihvatio ocenu Osnovnog suda o efektivnom radu tužioca u spornom periodu, nalazeći da je paušalna i tužbeni zahtev je odbijen zasnivanjem odluke na iskazu zakonskog zastupnika tuženog, da je tužilac „nestao“ sa posla i nije dolazio na rad.
Kod činjenice da se prvostepeni sud izričito presudom izjasnio da ne prihvata iskaz zakonskog zastupnika tuženog, da je tužilac samo „nestao“ sa posla, da su iskazi tužioca i zakonskog zastupnika tuženog suprostavljeni na okolnost vremena provedenog na radu i vršenja radnih obaveza tužioca i da je pobijanom presudom odstupljeno od utvrđenog činjeničnog stanja u prvostepenom postupku, iako je drugostepeni sud presudio o žalbi nalazeći da je činjenično stanje ožalbenom presudom pravilno utvrđeno ali da je pogrešno primenjeno materijalno pravo, osnovano sa revizijom tužioca ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. neprimenjivanjem člana 383. stav 3. i pogrešnom primenom člana 394. tačka 4. Zakona o parničnom postupku, što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude. Kako drugostepeni sud nije otvorio raspravu već ocenu dokaza vršio bez ponovnog izvođenja dokaza saslušanjem stranaka, zbog učinjene bitne povrede parničnog postupka ostale su sporne odlučne činjenice za pravilno presuđenje ove pravne stvari i to da li je tužilac u spornom periodu u celini ili delimično obavljao svoje radne zadatke a ukoliko nije da li je protivpravnim ponašanjem tuženog bio faktički onemogućen da radi. Stoga je pobijana odluka morala biti ukinuta. Ukinuta je i odluka o zahtevu za isplatu doprinosa i troškove postupka usled povezanosti sa odlukom o glavnom zahtevu.
U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti i utvrditi navedene odlučne činjenice, a zatim doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.
Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
