U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Žarko Stanisavljević, advokat iz ..., protiv tuženog PD „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Jovana Vučković-Pejčić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1255/16 od 25.05.2016. godine, u sednici održanoj 31.05.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1255/16 od 25.05.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 1068/15 od 28.01.2016. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu br. .../... od 24.12.2013. godine kao nezakonito i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad na poslove ... ...; stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete za neiskorišćen godišnji odmor za 2013. godinu plati 26.767,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2014. godine do isplate i za 2014. godinu iznos od 29.071,00 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 25.03.2015. godine do isplate, stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da tužiocu na ime naknade zarade u periodu od 16.01.2014. godine do 24.03.2014. godine plati ukupno 151.886,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznose bliže određene u izreci presude; stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati 123.227,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1255/16 od 25.05.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 1068/15 od 28.01.2016. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao i povreda postupka na koju se ukazuje u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između tužioca i VV, suosnivača i suvlasnika Privrednog društva „BB“, došlo je do verbalne rasprave 30.10.2012. godine u poslovnim prostorijama tuženog. Tužilac je VV udario više puta rukom u predelu leđa usled čega je VV zadobio laku telesnu povredu u vidu nagnječenja desnog grudnog koša sa krvnim podlivom,čime je učinio krivično delo laka telesna povreda i osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 1861/2012 od 03.04.2013. godine. Tužiocu je pobijanim rešenjem otkazan ugovor o radu primenom otkaznog razloga iz člana 179. stav 1. tačka 4. Zakona o radu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca za poništaj rešenja i vraćanje na rad, kao i naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora sa zahtevom za isplatu, dajući za svoju odluku pravilne i potpune razloge.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda za otkaz ugovora o radu tužiocu su ispunjeni uslovi propisani članom 179. tačka 4. Zakona o radu. Tužilac je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 1861/12 od 03.04.2013. godine oglašen krivim zato što je u prostorijama tuženog učinio krivično delo laka telesna povreda drugog zaposlenog. Ovo krivično delo izvršeno je na radu i zato je poslodavac tužiocu otkazao ugovor o radu iz otkaznog razloga koji je propisan članom 179. tačka 4. Zakona o radu. Imajući u vidu da je tužiocu zakonito prestao radni odnos nisu ispunjeni uslovi propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu za vraćanje tužioca na rad. Osim toga, neosnovan je zahtev za naknadu štete, zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora jer nema krivice poslodavca u smislu člana 176. Zakona o radu zbog nekorišćenja godišnjeg odmora. Kako tužilac nije radio u 2014. godini, neosnovan je zahtev za naknadu štete za neiskorišćen godišnji odmor u 2014. godini, kao i za naknadu zarade u toj godini.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud na osnovu ovlašćenja iz člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci bez detaljnog obrazlaganja presude u smislu člana 414. stav 2. Zakona o parničnom postupku, jer se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi, a obrazlaganjem presude se ne bi postiglo novo tumačenje prava, niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić