.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2890/2018
27.05.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Milena Stevanović-Ćeran, advokat iz ..., protiv tužene Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije sa sedištem u Beogradu, radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 1107/17 od 09.05.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 27.05.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 1107/17 od 09.05.2018. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara kao neosnovan.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 broj 10915/10 od 24.06.2016. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi rešenje tužene broj 02-148 od 10.02.2010. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i kao da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad i prijavi je kod nadležnih fondova za obavezno socijalno osiguranje kao neosnovan. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom. Trećim stavom izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 278.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.10.2016. godine do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 1107/17 od 09.05.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 broj 10915/10 od 24.06.2016. godine. Drugim stavom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Troškove postupka je tražila i opredelila po vrsti i visini.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 14/55) i utvrdio da revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Tužilja se u reviziji poziva na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 1. ZPP učinjene u drugostepenom postupku, ali ne ukazuje o kojim povredama se konkretno radi pa one ne mogu biti predmet razmatranja revizijskog suda.
Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku koji je prethodio donošenju pravnosnažne sudske odluke tužilji je prestao radni odnos kod tužene 16.02.2010. godine po stupanju na snagu novog Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, budući da je utvrđen prestanak potrebe za njenim radom na dotadašnjim poslovima, ... . Do donošenja odluke na ovim poslovima radila su još dva radnika pa je tužena sprovela postupak smanjenja broja zaposlenih primenom Pravilnika od 04.02.2010. godine, a shodno obavezama iz Odluke Vlade Republike Srbije od 24.12.2009. godine, a u vezi primene tada važećeg Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji. Postupak se sastojao u ocenjivanju rada i socijalnog položaja zaposlenih na neodređeno vreme na osnovu kojih podataka je izvršen odabir onih zaposlenih koji ostaju na radu tj. zaposlenih kojima će radni odnos prestati sa pozivanjem na član 179. tačka 9. Zakona o radu uz isplatu pripadajuće otpremnine. Racionalizacija je izvršena i na području izmene opštih akata, Pravilnika o sistematizaciji kod tužene koji je važio od 15.12.2010. godine a što je obuhvatilo i promenu organizacije poslova u Sektoru u kojem je radila tužilja. Pored stručnosti ocenjivao se i obim obavljenih poslova, blagovremenost, radna disciplina, odnos prema kolegama i strankama, a sve shodno Programu o rešavanju viška zaposlenih kod tužene od 04.02.2010. godine i Odluke o zvanjima zaposlenih kod tuženog od 07.03.2005. godine na koju Odluku je nesporno upućivala direktorka tužene prilikom davanja naloga rukovodiocima radnih jedinica za ocenjivanje zaposlenih. Ocene u postupku ocenjivanja bile su: zadovoljava; ističe se i naročito se ističe. Tužilja je zbog neažurnosti i kašnjenja na posao ocenjena ocenom zadovoljava.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo odredbu člana 179. tačka 9. Zakona o radu kojim je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Navodima revizije pravilnost primene materijalnog prava ne dovodi se u sumnju jer je prema stanju u spisima dana 05.02.2010. godine Ministar zdravlja dao saglasnost na Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta koji je potom objavljen na oglasnoj tabli 08.02.2010. godine, kada je i stupio na snagu, a otkaz tužilji je dat 10.02.2010. godine pošto je Pravilnik stupio na snagu što je u rešenju o otkazu ugovora o radu i konstatovano.
Ostalim navodima revizije osporava se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja suprotno članu 407. stav 2. ZPP, pa su bez uticaja na odlučivanje u ovom postupku.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom čl. 414. stav 1. ZPP, doneo odluku kao u izreci presude.
Odluka o troškovima postupka doneta je primenom čl. 165. stav 2. u vezi sa čl. 154. stav 1. ZPP prema postignutom uspehu revidenta u revizijskom postupku.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
