.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2896/2023
16.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA i BB, oboje iz ..., kao pravnih sledbenika pok. VV, biv. iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Slijepčević, advokat iz ..., protiv tuženog Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, čiji je punomoćnik GG iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 327/22 od 03.06.2022. godine, u sednici održanoj dana 16.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 327/22 od 03.06.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3299/19 od 02.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev sada pok. tužilje VV, biv. iz ... kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime razlike u zaradi za vreme privremene sprečenosti za rad u periodu od 22.02.2011. godine do 02.06.2011. godine isplati iznos od 190.069,99 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.06.2011. godine do isplate kao i na ime neisplaćene otpremnine da joj isplati iznos od 857.549,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.06.2011. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 36.750,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 327/22 od 03.06.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3299/19 od 02.02.2021. godine sadržana u delu stava prvog izreke kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 857.549,70 dinara na ime neisplaćene otpremnine, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.06.2011. godine do isplate, a žalba tužilje u tom delu odbijena je kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je obavezan tuženi da tužilji na ime razlike u zaradi za vreme privremene sprečenosti za rad u periodu od 22.02.2011. godine do 02.06.2011. godine isplati iznos od 190.069,99 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.06.2011. godine do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 237.303,00 dinara sa zaknskom zateznom kamatom od nastupanja izvršnosti presude do isplate, a zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka odbijen je kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 31.601,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv stava prvog izreke pravnosnažne drugostepene presude tužioci su izjavili blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materiajalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju i tražio naknadu troškova revizijskog postupka.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i našao da revizija tužilaca nije dozvoljena.
Tužba radi isplate je podneta 21.02.2012. godine. Vrednost predmeta spora u pobijanom delu je 857.549,70 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
U konkretnom slučaju, pok. tužilja VV, biv. iz ... je tužbom tražila isplatu razlike zarade i otpremnine. Dakle, tužbeni zahtev se ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa u smislu člana 441. ZPP, pa zato revizija nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP, jer revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka za odgovor na reviziju, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
