Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je obavljala rad za „ELEKTROVOJVODINU“ DOO Novi Sad, „EPS distribucija“ DOO Beograd i za tuženog u periodu od 12.04.2012. zaključno sa 15.10.2018. godine na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Rad tužilje do statusnih promena bliže je opisan u nižestepenim presudama. Statusnom promenom od 01.07.2015. godine koja je izvršena u skladu sa programom reorganizacije javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ Beograd došlo je do pripajanja privrednih društava bliže opisanih u nižestepenim presudama. Ugovorom o statusnoj promeni izdvajanja uz pripajanje od 01.12.2015. godine zaključenim između JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd kao matično kontrolnog društva (društva sticaoca) sa jedne strane i ... distributivnog sistema EPS distribucija DOO Beograd (društva prenosioca), između ostalog je ugovoreno da zaposleni u društvu sticaocu, prema spisku zaposlenih koji se nalazi u prilogu i čini sastavni deo ugovora, nastavljaju da rade u društvu sticaoca sa danom registracije statusne promene u Registar privrednih društava kod Agencije za privredne registre. Tužilja je ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključivala u skladu sa sprovedenom statusnom promenom kod poslodavca. Ugovori koje je tužilja zaključivala kao i opis poslova koje je obavljala, bliže su opisani u nižestepenim presudama. Dana 26.08.2014. godine direktor Centra za informatiku i telekomunikacije je upravi Privrednog društva za distribuciju električne energije „ELEKTROVOJVODINA“ DOO Novi Sad uputio predlog za prijem tužilje u radni odnos na neodređeno vreme. Na ovaj predlog nije odgovoreno od strane nadležnih u navedenoj upravi. Dana 21.02.2016. godine preminula je tužiljina majka, a prema članu 52. PKU za Elektroprivredu Srbije je bilo predviđeno da u slučaju smrti zaposlenog koji je jedini hranilac porodice, poslodavac ima obavezu da zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme sa bračnim drugom ili sa jednim detetom preminulog, ukoliko upute takav zahtev poslodavcu. Tužilja se više puta obraćala poslodavcu ukazujući na navedene činjenice i u prilog svojih molbi dostavljala preporuku rukovodioca sektora za brigu o korisnicima TC Novi Sad. Molbe tužilje su ostale bez odgovora nadležnih lica kod tuženog. Tuženi je 15.10.2018. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova. U postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno je koja su lica sa tuženim zasnovala radni odnos na neodređeno vreme radi obavljanja poslova ..., a u periodu od aprila 2012. do oktobra 2018. godine kada je tužilja obavljala poslove ..., po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Ti zaposleni su sve vreme tužiljinog rada kod tuženog obavljali poslove ... i bili joj podređeni pri čemu je tužilja svakog od njih obučila, a zatim ih kontrolisala i pratila njihov rad u kontakt centru. Sva navedena lica su isto kao i tužilja najpre obavljali posao za Privredno društvo za distribuciju električne energije „ELEKTROVOJVODINA“ DOO Novi Sad, zatim za ... distributivnog sistema EPS distribucija DOO Beograd i na kraju za tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili otkaz ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, utvrdili da je tužilja u radnom odnosu na neodređeno vreme počev od 01.10.2012. godine i obavezali tuženog da tužilju vrati na rad.

Prema članu 197. Zakona o radu, poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: 1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena; 3) korisnikom starosne penzije.

Prema članu 32. stav 1. navedenog zakona ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pismenom obliku. Prema stavu 2, ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Pravnu prirodu ugovora ne određuje njegov naziv, već suština pravnog odnosa koji je njime zasnovan. Između zaključenih ugovora stranaka nema razlike, zbog čega se oni posmatraju kao jedan ugovor. U suprotnom, ako bi se u slučaju obavljanja istovrsnih poslova kod istog poslodavca, u konitunuitetu, svaki ugovor tretirao kao poseban ugovor, omogućila bi se zloupotreba prava. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tuženi pokušao da radni odnos tužilje predstavi kao rad van radnog odnosa, dok u suštini tužilja nije imala prekide u radu u obavljanju poslova kod tuženog, koji su trajni, kontinuirani i predviđeni Pravilnikom o sistematizaciji, što upućuje da je zaključivanjem pojedinačnih ugovora sa tužiljom, tuženi zloupotrebio pravo iz citiranog člana 197. Zakona o radu. Zloupotreba prava je zabranjena (član 13. ZOO) i sud joj ne može pružiti pravnu zaštitu.

Imajući u vidu sadržaj radnog angažovanja tužilje, po pravilnoj oceni nižestepenih sudova između stranaka je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme počev od 01.10.2012. godine.

Neosnovano se u reviziji ukazuje na Zakon o budžetskom sistemu i Uredbu o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje korisnika javnih sredstava jer je tužilja stekla pravo na utvrđenje radnog odnosa 2012. godine kada odredbe o zabrani zasnivanja radnog odnosa sa novim licima nisu bile na snazi (član 27e stav 34. i 35. Zakona o budžetskom sistemu – izmene, „Sl. glasnik RS“, br.108/2013).

Nisu osnovani ni revizijski navodi kojima se ukazuje da je tužba podneta po proteku roka iz člana 195. Zakona o radu jer je u toku postupka utvrđeno da je rešenje kojim je saznala za povredu prava tužilja primila 15.10.2018. godine a tužbu podnela 30.10.2018. godine što je u zakonom propisanom roku.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na nedostatak pasivne legitimacije. Pasivna legitimacija tuženog pravilno je utvrđena u postupku pred nižestepenim sudovima na osnovu člana 147. Zakona o radu i utvrđeno da se u konkretnom slučaju ne radi o promeni poslodavca već o statusnoj promeni kao i da je tužilja rad obavljala neprekidno i kontinuirano od aprila 2012. do oktobra 2018. godine i kod poslodavca prethodnika i kod tuženog kao poslodavca sledbenika.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić