Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž1 94/2024 od 29.01.2024. godine, odbio kao neosnovane, žalbe tužioca i tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Aleksincu, Sudska jedinica u Sokobanji P1 14/2022 od 30.10.2023. godine, u stavovima drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime neisplaćene naknade za dolazak i odlazak sa rada, za decembar 2019.godine, na ime prekovremenog rada za period od 01.12.2018. godine do 30.09.2020. godine, na ime naknade za rad na dan državnih i verskih praznika za period od 01.12.2018. godine do 30.09.2020. godine i na ime neiskorišćenog godišnjeg odmora u periodu od 01.12.2018. godine do 30.09.2020. godine, sa pripadajućom kamatom. Pobijanom odlukom tužbeni zahtev tužioca je odbijen i to: zbog zastarelosti njegovog potraživanja za isplatu troškova prevoza za decembar 2018.godine; na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da tužilac kod tuženog nije imao sate prekovremenog rada; da mu je isplaćena naknada zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora za 2018. godinu za 20 dana, za 2019. godinu za 16 dana i za 2020. godinu za 24 dana; da tužilac nije dokazao da je radio na dane državnih i verskih praznika. Tužilac revizijom pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka, međutim, to nisu razlozi za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije ceni se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 27.01.2022. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 203.400,00 dinara.

Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kom pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednosg od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković