U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Pretar Škorić i Emil Somer, advokati iz ..., protiv tužene Hemijsko-tehničke škole u Subotici, čiji je punomoćnik Radovan Cvejić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 261/20 od 26.05.2020. godine, u sednici održanoj 26.01.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 261/20 od 26.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 1398/18 od 16.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je tužilja 21.11.2017. godine zasnovala radni odnos kod tužene na neodređeno vreme, da se poništi, kao nezakonito rešenje tužene o prestanku radnog odnosa del. br. .. od 31.08.2018. godine i da se tužilja vrati na rad. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova postupka plati 18.000,00 dinara, a u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 261/20 od 26.05.2020. godine, žalba tužilje je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je na osnovu ugovora o radu na određeno vreme od 26.02.2013. godine kod tužene zasnovala radni odnos na radnom mestu nastavnika ... radi zamene odsutnog zaposlenog, a nakon toga je sa tuženom sa porodiljskog odsustva i 01.09.2014. godine ugovor o radu na određeno vreme do preuzimanja zaposlenog, odnosno konačne odluke o izboru kandidata po konkursu. Stranke su 07.12.2016. godine zaključile aneks ugovora o radu, kojim je trajanje radnog odnosa određeno do isteka korišćenja porodiljskog odsustva tužilje, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta. U vreme kada je tužilja koristila godišnji odmor, od strane tužene je 21.11.2017. godine sastavljen još jedan ugovor o radu na određeno vreme, čije je trajanje određeno najkasnije do 31.08.2018. godine, o čemu je tužilja obaveštena telefonskim putem od strane pravnika zaposlenog kod tužene, koji ugovor tužilja nije potpisala. Tužilja je 15.01.2018. godine stupila na rad kod tužene. Stranke su 05.06.2018. godine zaključile aneks ugovora o radu od 21.11.2017. godine, a rešenjem tužene od 31.08.2018. godine tužilji je prestao radni odnos.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su odbili, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je 21.11.2017. godine zasnovala radni odnos na neodređeno vreme i da se poništi, kao nezakonito rešenje tužene od 31.08.2018. godine o prestanku radnog odnosa i vraćanja tužilje na rad, pravilnom primenom materijalnog prava.

U ovom slučaju ne primenjuju se odredbe Zakona o radu, već odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Naime, članom 1. stav 1. Zakona o radu propisano je da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama, što znači da se odredbe Zakona o radu primenjuju na zaposlene čiji radni odnos nije regulisan posebnim zakonom, ili u delu kojim nije regulisan posebnim zakonom. Imajući u vidu da je za zaposlene u sistemu obrazovanja donet poseban zakon, koji između ostalog reguliše i zasnivanje i prestanak radnog odnosa, to se u ovoj pravnoj stvari na osnovanost zahtev tužilje primenjuju odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Članom 7. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 72/09 ... 68/15), propisano je da delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova, dok je stavom 2. propisano da na osnivanje i rad ustanove iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi o javnim službama. Članom 8. stav 1. istog zakona propisano je da u ustanovi obrazovno-vaspitni rad obavljaju: nastavnik, vaspitač i stručni saradnik. Članom 130. stav 1. propisano je da prijem u radni odnos u ustanovi vrši se na osnovu preuzimanja zaposlenog u ustanovu čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i konkursa, dok je stavom 2. propisano da prijem u radni odnos na neodređeno vreme na osnovu konkursa može se izvršiti ako se nije moglo izvršiti preuzimanje zaposlenog. Članom 132. stav 1. istog zakona propisano je da ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice: 1) radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana; 2) do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu; 3) do izbora kandidata – kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove – do završetka školske godine; 4) radi izvođenja verske nastave.

Saglasno navedenom, zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, reguliše poseban zakon, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji se u pogledu uslova i načina zasnivanja radnog odnosa odnosi na lica koja neposredno obavljaju vaspitno-obrazovni rad (nastavnik, vaspitač, stručni saradnik i drugo lice). Tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme na osnovu ugovora o radu od nakon toga je sa tuženom zaključila više sukcesivnih ugovra o radu, tako da je bila angažovana radi zamene odsutnog zaposlenog, a kasnije do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu. U vreme kada je tužilja koristila godišnji odmor, od strane tužene je 21.11.2017. godine sastavljen još jedan ugovor o radu na određeno vreme, čije je trajanje određeno najkasnije do 31.08.2018. godine, o čemu je tužilja obaveštena telefonskim putem od strane pravnika zaposlenog kod tužene, koji ugovor tužilja nije potpisala, ali je 15.01.2018. godine stupila na rad kod tužene. Tužena je 31.08.2018. godine donela osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu, kojim je odlučeno da tužilji prestaje radni odnos zbog isteka roka na koji je primljena. Imajući u vidu sve napred navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su odbili, kao neosnovan zahtev tužilje, s obzirom da u ovom slučaju nema mesta primeni člana 32. stav 2. Zakona o radu, već da se u ovom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (kao lex specijalis), koji zakon za razliku od Zakona na radu ne propisuje mogućnost zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme bez konkursa, osim u slučaju preuzimanja zaposlenog, pa shodno navedenom i činjenici da tužilja nije zaključila ugovor o radu po povratku sa godišnjeg odmora ne smatra se da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

S obzirom na napred navedeno, neosnovan je zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je 21.11.2017. godine zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tužene, a samim tim nije nezakonito rešenje tužene o prestanku radnog odnosa od 31.08.2018. godine i neosnovan je zahtev tužilje da se obaveže tužena da je vrati na rad.

Stoga su neosnovani navodi revizije, da se u ovom slučaju ima primeniti odredba člana 32. stav 2. Zakona o radu, jer se u ovom slučaju primenjuje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, saglasno članu 1. stav 1. Zakona o radu, kojim nije propisana mogućnost zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme bez konkursa, osim u slučaju preuzimanja zaposlenog.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić