U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u vremenskom periodu od 13.09.2013. godine do 28.02.2022. godine zaključila više ugovora o radu na određeno vreme, za obavljanje poslova „...“ sa Preduzećem za zaštitu imovine i održavanje objekata „Kolubara usluge“ d.o.o. Lazarevac, registrovanog za pretežnu delatnost privatnog obezbeđenja. Poslodavac tužilje je dugi niz godina sa tuženim zaključivao ugovore o pružanju usluga mašinskog, elektro i rudarskog održavanja opreme i pratećih administrativnih usluga, u realizaciji kojih ugovora je tužilja uz BB, ... u Sektoru za ekonomsko-planske poslove tuženog obavljala poslove ... . Prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog, pod rednim brojem .. sistematizovano je radno mesto pod nazivom „...“, za koje je predviđen jedan izvršilac sa VII stepenom stručne spreme, ekonomske. Na ovom rsdnom mestu je u spornom vremenskom periodu radio BB.

Nižestepeni sudovi odbijaju postavljeni tužbeni zahtev za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme koji je tužilja zaključila sa „Kolubara usluge“ d.o.o. Lazarevac u radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog, pošto se poslodavac tužilje ne može smatrati agencijom za zapošljavanje, koja se bavi registrovanom delatnošću zapošljavanja radi ustupanja korisniku pod uslovima iz članova 1. – 3. i člana 6. Zakona o agencijskom zapošljavanju („Službeni glasnik RS“ br. 86/2019). Sa druge strane, tužena kao korisnik javnih sredstava do 31.12.2020. godine nije imala mogućnost da zasniva radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta po odredbama članova 2. stav 1. tačka 5. i 27.e Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“ br. 108/13 ... 72/19). Zbog navedenih ograničenja, kao i činjenice da kod tuženog nije postojalo sistematizovano radno mesto za obavljanje poslova koje je tužilja obavljala, tužiljin radni odnos na određeno vreme kod „Kolubara usluge“ d.o.o. Lazarevac nije mogao prerasti u radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su postavljeni tužbeni zahtev odbili kao neosnovan.

Prema Zakonu o agencijskom zapošljavanju („Službeni glasnik RS“ br. 86/2019), koji je u primeni od 01.03.2020. godine, agencija za privremeno zapošljavanje je privredno društvo ili preduzetnik registrovan kod nadležnog organa na teritoriji Republike Srbije, koji zasniva radni odnos sa zaposlenim radi njegovog privremenog ustupanja poslodavcu korisniku na teritoriji Republike Srbije radi obavljanja poslova pod njegovim nadzorom i rukovođenjem; ustupljeni zaposleni je fizičko lice koje je u radnom odnosu u agenciji u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje rad, a koje se ustupa poslodavcu korisniku radi privremenog obavljanja poslova pod njegovim nadzorom i rukovođenjem u skladu sa ovim zakonom (član 2. stavovi 1. i 2). Ministarstvo nadležno za poslove rada na zahtev privrednog društva ili preduzetnika registrovanog u Registru privrednih subjekata u skladu sa zakonom izdaje dozvolu za rad agencije, pod propisanim uslovima, a privredno društvo i preduzetnik ne može da obavlja ovu delatnost pre njenog upisa u skladu sa zakonom, niti može da ima upisanu delatnost bez prethodne dozvole (član 3). Poslodavac može zaposlenog na određeno vreme da ustupi na rad kod poslodavca korisnika u slučajevima i u trajanju utvrđenom za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad (član 16. stav1.); poslodavac ne može da ustupi zaposlenog na određeno vreme koji je prethodno bio u radnom odnosu na određeno vreme kod istog poslodavca korisnika neposredno ili drugog poslodavca u ukupnom trajanju dužem od 24. meseca ( član 16. stav 2.); ustupljeni zaposleni, koji je prethodno kod istog poslodavca korisnika radio neposredno ili preko istog ili drugog poslodavca suprotno odredbama stavova 1. i 2. ovog člana, ili koji ostane da radi kod poslodavca korisnika najmanje pet radnih dana nakon isteka vremena na koje je ustupljen, smatra se da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme ( član 16. stav 3.).

Poslodavac tužilje u konkretnom slučaju nije agencija za privremeno zapošljavanje registrovana u smislu napred navedenih zakonskih odredbi, pa nema uslova za primenu člana 16. tog zakona, kako se to revizijom neosnovano ukazuje.

Činjenica da je kod tuženog u toku trajanja zabrane zapošljavanja uz saglasnost Vlade i mišljenje ministarstva zaposleno na neodređeno vreme 25 diplomiranih ekonomista bez uticaja je na status tužilje, koja je imala definisan radnopravni odnos sa svojim poslodavcem. Osim toga, poslodavac tužilje je sa tuženim zaključio više sukcesivnih ugovora o pružanju usluga mašinskog, elektro i rudarskog održavanja opreme i pratećih administrativnih usluga, a ne ugovor o ustupanju zaposlenih između agencije i poslodavca korisnika u smislu člana 11. Zakona o agencijskom zapošljavanju.

Najzad, tužilja postavljenim tužbenim zahtevom traži utvrđenje da je njen radni odnos prerastao u radni odnos kod tuženog na radnom mestu ..., na kom je po sistematizaciji tuženog predviđen jedan izvršilac, a taj zaposleni je u spornom periodu bio BB.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković