.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2910/2022
28.09.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Milica Tornjanski, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Kokai Imre“ iz Temerina, koju zastupa Pravobranilaštvo opštine Temerin, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1937/22 od 11.05.2022. godine, u sednici od 28.09.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1937/22 od 11.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1.1851/2021 od 18.02.2022. godine, stavom prvim izreke tužena je obavezana da tužiocima naknadi troškove ishrane u toku rada za period od 01.04.2018. godine do 30.04.2021. godine i to tužilji AA 113.386,75 dinara, a tužiocu BB 116.716,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pojedinačnih mesečnih iznosa do isplate. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužiocima isplati naknadu regresa za korišćenje godišnjeg odmora za isti period u iznosu od po 81.494,83 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke tužena je obavezana da za tužioce izvrši uplatu doprinosa Fondu PIO na dosuđene iznose. Stavom četvrtim izreke tužena je obavezana da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 124.772,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke tužioci su oslobođeni obaveze plaća sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1937/22 od 11.05.2022. godine, delimično je usvojena žalba tužene i preinačena prvostepena presuda tako što je delimično odbijen zahtev tužioca BB za isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada za mesečne iznose navedene izrekom, dok je u preostalom delu žalba tužene odbijena kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv drugostepene presude, zastupnik tužene je blagovremno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 19.05.2021. godine, a vrednost predmeta spora za tužilju iznosi 194.881,58 dinara i za tužioca 198.211,33 dinara. Budući da navedena vrednost predmeta spora ni za jednog od tužilaca očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, kao revizijskog cenzusa iz člana 403. stav 3. ZPP i da se revizijom ne ukazuje na postojanje razloga za izuzetnu dozvoljenost revizije u smislu 404. stav 1. ZPP, to revizija tužene nije dozvoljena.
Nije od značaja to što je pobijanom drugostepenom presudom prvostepena presuda delimično preinačena, s obzirom da je preinačenje u korist revidenta, jer je smanjena njegova obaveza na isplatu, u odnosu na tužioca BB, pa se ne primenjuje odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, o dozvoljenosti revizije u slučaju kada je drugostepenom presudom preinačena prvostepena presuda i odlučeno o zahtevima stranaka.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
