.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2912/2023
22.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrila Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Marije Terzić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Crnjanski, advokat iz ..., protiv tuženog JKP Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Dragan Jovanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4296/22 od 08.02.2023. godine, u sednici veća održanoj 22.11.2023. godine, doneo je:
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4296/22 od 08.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4296/22 od 08.02.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 317/22 od 20.10.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike u visini naknade za troškove ishrane na radu, koja se isplaćuje u gotovom novcu za period od oktobra 2020. godine zaključno sa oktobrom 2021. godine isplati pojedinačno opredeljene novčane iznose sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane na radu koja bi trebalo da se isplaćuje u bonovima, za period od oktobra 2020. godine zaključno sa oktobrom 2021. godine, isplati pojedinačno opredeljene novčane iznose sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 44.422,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4296/22 od 08.02.2023. godine, odbijena je kao neosnovna žalba tuženog, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Predmet tražene pravne zaštite je zahtev tužioca za isplatu razlike naknade na ime troškova ishrane u toku rada u utuženom periodu, a pobijanom presudom pravnosnažno je odlučeno usvajanjem tužbenog zahteva. Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, jer presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse, u kojoj je raspravljeno pitanje prava zaposlenih kod tuženog na naknadu troškova za ishranu u toku rada u visini ugovorenog neto iznosa te naknade (bez umanjenja za poreze i doprinose po principu obračuna bruto zarade). Radi se o situaciji kada akti poslodavca ne preciziraju da li se ugovorena novčana vrednost naknade troškova ishrane u toku rada isplaćuje u neto ili u bruto iznosu, pa se prilikom isplate određenog novčanog iznosa po tom osnovu, ne može na štetu zaposlenih zaključiti da je reč o ugovorenom bruto iznosu.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je ocenio da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ni za novim tumačenjem prava, pa je primenom člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 441. ZPP je propisano, da je, revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Članom 403. stav 3. ZPP, je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 08.02.2022. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 41.450,80 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tužiocu nisu dosuđeni traženi troškovi na ime sastava odgovora ne reviziju, i sudskih taksi za reviziju i revizijsku odluku s obzirom da nisu bili potrebni, u smislu odredbe člana 154. stav 1. ZPP. Iz tog razloga je Vrhovni sud odlučio kao u stavu trećem izreke primenom odredbe čl. 165. st.1 ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
