Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi čl. 64, 65. i 164. Zakona o radu, člana 154. stav1. Zakona o obligacionim odnosima i člana 13. Posebnog kolektivnog ugovora tuženog, ocenjen je osnovanim tužbeni zahtev za naknadu štete koju je tužilac u spornom periodu pretrpeo usled nemogućnosti korišćenja dnevnog odmora tokom rada, u visini utvrđenoj iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko finansijske struke, prema broju sati koje je tužilac proveo na radu, umesto da je iste koristio za dnevni odmor u toku dnevnog rada. Ovo zbog toga što je tužilac zaposlen kod tuženog na radnom mestu „...“, koje je vezano za neprekidni proces proizvodnje, da radi u smenama po 12 sati i da pauzu za dnevni odmor nije koristio, jer bi u tom slučaju moglo da dođe do havarije u sistemu tuženog, odnosno da se prouzrokuje šteta većeg obima.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom da je obaveza poslodavca da zaposlenom omogući odmor u toku rada, u trajanju u zavisnosti od trajanja dužine smene, odnosno časova koliko radi, da organizuje odmor na taj način da zaposleni ne trpi posledice prirode posla koji obavlja na štetu svojih zakonom predviđenih prava odnosno da zaposleni ostvaruje pravo na naknadu štete ako je krivicom poslodavca bio onemogućen da koristi pravo na dnevni odmor u toku rada, zbog čega nema uslova za odlučivanje u reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Odluka koju je tuženi dostavio uz reviziju odnosi se na ocenu neosnovanosti zahteva u situaciji kada se dnevni odmor u toku rada može koristiti parcijalno, prema potrebi organizacije obavljanja posla, a u konkretnom slučaju tuženi nije dokazao da je tužiocu i na koji način omogućio pravo da koristi dnevnu pauzu za odmor.

Imajući u vidu navedeno, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st.1.i 3.)

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 27.12.2018. godine. Podneskom od 30.12.2019. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 115.762,50 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe (1 evro = 117,5904 dinara) predstavlja protivvrednost 984,46 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena, pa je primenom člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković