.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 29/2024
17.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Nadežde Vidić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Golubović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 590/2023 od 27.07.2023. godine, u sednici održanoj 17.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 590/2023 od 27.07.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 590/2023 od 27.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 6443/21 od 02.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda istaknutog od strane tužene. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je tužena obavezana da mu na ime uvećanja plate po osnovu minulog rada za period od 01.03.2021. do 31.03.2021. godine isplati iznos od 3.087,06 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.04.2021. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu za period od 01.03.2021. do 31.03.2021. godine, uplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Beograd, doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje, Nacionalnoj službi za zapošljavanje doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, po stopi koja bude važila na dan uplate na iznose iz stava prvog izreke presude. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 81.800,00 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 590/2023 od 27.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio, kao neosnovanu, žalbu tužene i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 6443/21 od 02.11.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime neisplaćenog uvećanja plate po osnovu minulog rada u utuženom periodu, imajući u vidu da je nezakonitom odlukom tužene tužiocu prestao radni odnos. Pobijana odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje o pričinjenoj šteti tužiocu i obavezi tužene da mu je naknadi, u smislu odredbe člana 191. Zakona o radu. Ukazivanje revidenta na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od uticaja jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužene, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 441. Zakona parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 03.09.2021. godine a vrednost predmeta spora je 3.087,06 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kom pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
