.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2921/2019
28.04.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Dragana Filipović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privrednog suda u ..., koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi poništaja rešenja i naknade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4436/2018 od 27.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 28.04.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4436/2018 od 27.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1448/18 od 25.09.2018. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 23.11.2018. godine, u stavu prvom izreke poništena su rešenja Privrednog suda u ... br. IV Su-30/2013-104 od 26.11.2013. godine, br. IV Su-30/2014-15 od 07.02.2014. godine i br. IV Su 30/2016 – 38-2 od 08.09.2016. godine, kao nezakonita. Istom presudom u stavu drugom izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati 5.320 evra sa kamatom počev od 26.07.2016. godine do isplate, po stopi koja se utvrđuje na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije uvećane za 8 procentnih poena. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilji isplati: iznos od 38.115,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2014. godine do isplate, iznos od 28.474,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.02.2014. godine do isplate, iznos od 33.042,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2014. godine do isplate, iznos od 32.589,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2014. godine do isplate, iznos od 34.385,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.05.2014. godine do isplate, iznos od 33.138,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.06.2014. godine do isplate, iznos od 33.662,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2014. godine do isplate, iznos od 33.912,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.08.2014. godine do isplate, iznos od 34.207,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.09.2014. godine do isplate, iznos od 32.981,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.10.2014. godine do isplate, iznos od 33.703,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2014. godine do isplate, iznos od 33.154,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.12.2014. godine do isplate, iznos od 37.477,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2015. godine do isplate, iznos od 29.463,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.02.2015. godine do isplate, iznos od 32.061,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2015. godine do isplate, iznos od 32.340,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2015. godine do isplate, iznos od 34.203,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.05.2015. godine do isplate, iznos od 32.973,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.06.2015. godine do isplate, iznos od 33.437,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2015. godine do isplate, iznos od 34.200,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.08.2015. godine do isplate, iznos od 33.472,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.09.2015. godine do isplate i iznos od 32.943,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.10.2015. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da na utvrđene iznose iz stava trećeg izreke ove presude plati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje R Fond za PIO – Filijala ..., doprinose za zdravstveno osiguranje, Republičkom fondu za PIO –Filijala ... i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje – Filijala ... prema obračunu na dan isplate. Stavom petim izreke obavezana je tužena da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 192.875,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4436/2018 od 27.03.2019. godine potvrđena je navedena presuda ispravljena rešenjem istog suda od 23.11.2018. godine u stavu prvom izreke u odnosu na tužbeni zahtev za poništaj rešenja Privrednog suda u ... IV Su-30/2014 – 15 od 07.02.2014. godine u delu u kome je utvrđen prestanak prava tužilje na naknadu troškova smeštaja i tužbeni zahtev za poništaj rešenja IV Su- 30/2016 – 38-2 od 08.09.2016. godine u delu u kojem je odbijen zahtev tužilje za isplatu naknade troškova smeštaja. Istom presudom u stavu drugom izreke preinačena je prvostepena presuda u ostalom delu stava prvog izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja Privrednog suda u ... broj IV Su- 30/2013 – 104 od 26.11.2013. godine, preostalog dela rešenja broj IV Su-30/2014 – 15 od 07.02.2014. godine i preostalog dela rešenja IV Su-30/2016 – 38-2 od 08.09.2016. godine. Stavom trećim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem i četvrtom izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu naknade troškova za odvojen život od porodice i tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji na iznose dosuđene stavom trećim izreke za tužilju izvrše uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Stavom četvrtim izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom i petom izreke i u ovom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačujućem delu blagovremeno je izjavila reviziju tužilja zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku i nalazi da je revizija dozvoljena i neosnovana.
U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud u postupku po reviziji vodi računa po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja ima prebivalište u ... . Od 01.01.2010. godine obavlja sudijsku funkciju u sudu u kom je izabrana, Privrednom sudu u ... a u ranijem periodu je radila kao sudija Opštinskog suda u ... . Rešenjem Vf predsednika Privrednog suda u ... I Su 1/2012 – 58-1 od 22.05.2012. godine tužilji je na osnovu člana 11. Zakona o sudijama, člana 52. Zakona o uređenju sudova i člana 3. Uredbe o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima priznato pravo na naknadu troškova smeštaja u ... u visini od 300 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate, počev od 15.07.2012. godine. Navedeno rešenje je izmenjeno rešenjem istog organa I Su 1/2012 – 58-6 od 31.05.2012. godine na taj način što se umesto iznosa od 300 evra mesečno tužilji priznaje pravo na naknadu troškova smeštaja u visini od 280 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate. Rešenjem Vf predsednika Privrednog suda u ... broj I Su 1/2012 – 58-2 od 23.05.2012. godine tužilji je na osnovu člana 11. Zakona o sudijama, člana 52. Zakona o uređenju sudova i člana 5. Uredbe o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima priznato pravo na naknadu troškova za odvojen život od porodice počev od 15.07.2012. godine s tim da naknada iznosi 75% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate. Osporenim rešenjem Vf predsednika Privrednog suda u ... IV Su-30/2013-104 od 26.11.2013. godine tužilji je na osnovu člana 42. stav 5. Zakona o sudijama utvrđen prestanak prava na naknadu troškova za odvojen život od porodice sa 21.11.2013. godine, priznato rešenjem istog organa I Su 1/2012 – 58-2 od 23.05.2012. godine. Osporenim rešenjem IV Su-30/2014-15 od 07.02.2014. godine Vf predsednika Privrednog suda u ... tužilji je na osnovu člana 11 i 41. stav 2. Zakona o sudijama utvrđen prestanak prava na naknadu troškova smeštaja i posete porodici priznato rešenjem istog organa I Su-1/2012-58-1 od 22.05.2012. godine i I Su-1/2012-58-1-3 od 23.05.2012. godine. Osporenim rešenjem predsednika Privrednog suda u ... IV Su- 30/2016-38-2 od 08.09.2016. godine na osnovu člana 11. Zakona o sudijama odbijen je zahtev tužilje za izmenu rešenja Privrednog suda u ... IV Su-30/2013-105 od 26.11.2013. godine kao i donošenje odluka o isplati iznosa koji su obustavljeni donošenjem rešenja o utvrđivanju prestanka prava na isplatu naknade za odvojen život od porodice i naknade smeštaja i posete porodici.
Prema članu 11. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“ br. 116/2008...47/17) sudija ostvaruje prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa izabranih lica, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Odlukom Ustavnog suda IUz 92/2014 od 26.05.2016. godine, objavljenom u Službenom glasniku RS br. 63 dana 15.07.2016. godine je utvrđeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom odredbe člana 16. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“ br. 101/13) kojima je izvršena dopuna člana 42. osnovnog teksta zakona, dodavaljem dva nova stava i to stava 5. i 6. kojima je propisano: da pravo na naknadu za odvojen život imaju sudije sudova republičkog ranga i apelacionih sudova i da pravo na naknadu iz stava 5. ovog člana utvrđuje Visoki savet sudstva. Istom odlukom Ustavnog suda je utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom ni odredba člana 41. stav 2. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“ br. 116/08...106/15) kojom je bilo propisano da naknade i ostala primanja sudije koji je premešten odnosno upućen u drugi sud, Ministarstvo nadležno za pravosuđe, ustanovu ili međunarodnu organizaciju propisuje Visoki savet sudstva.
Prema članu 3. Uredbe o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima („Službeni glasnik RS“ br. 44/2008-2. prečišćen tekst, 78/2012-izmene) izabrano lice ili postavljeno lice u državnom organu koje nema rešeno stambeno pitanje u mestu u kome radi, a kome nije dat na korišćenje službeni stan niti mu je na drugi način obezbeđen smeštaj, ima pravo na naknadu troškova smeštaja u visini razlike između stvarnih troškova smeštaja i visine troškova koje bi imalo da koristi odgovarajući službeni stan. Stvarni troškovi smeštaja priznaju se najviše do cene prenoćišta u hotelu druge kategorije (četiri zvezdice). Članom 5.stav 1. iste Uredbe je propisano da pravo na naknadu troškova: prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada; službenog putovanja u zemlji; službenog putovanja i selidbe u inostranstvo; rada i boravka na terenu; privremenog ili trajnog premeštaja u drugo mesto rada, kao i pravo na otpremninu pri odlasku u penziju – izabrana i postavljena lica u državnim organima ostvaruju shodnom primenom odredaba uredbe Vlade kojom se uređuju naknade troškova i otpremnina državnih službenika i nameštenika, osim odredaba kojima su utvrđeni posebni slučajevi u kojima državni službenik ili nameštenik nema pravo na naknadu troškova za odvojen život od porodice. Prema članu 45. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ br. 98/2007 (prečišćen tekst), 84/2014, 84/2015) državnom službeniku i namešteniku naknađuju se zbog privremenog ili trajnog premeštaja u drugo mesto rada, troškovi selidbe, troškovi poseta porodici i troškovi odvojenog života od porodice. Prema članu 48. stav 1. i 2. iste Uredbe državnom službeniku i namešteniku naknađuju se troškovi za odvojeni život od porodice ako zbog toga što je privremeno premešten u drugo mesto rada koje je više od 50 km udaljeno i od mesta njegovog prebivališta i od prethodnog mesta rada živi odovojeno od porodice – dok traje privremeni premeštaj. Državnom službeniku i namešteniku koji je trajno premešten u drugo mesto rada koje je više od 50 km udaljeno i od mesta njegovog prebivališta i od prethodnog mesta rada, a nema rešeno stambeno pitanje u novom mestu rada, nadoknađuju se troškovi za odvojeni život od porodice najduže godinu dana od dana trajnog premeštaja.
Kod činjenice da je tužilja nakon objavljivanja citirane odluke Ustavnog suda podnela Privrednom sudu u ... zahtev za ukidanje osporenih rešenja od 26.11.2013. godine i 07.02.2014. godine i zahtev za nastavak isplate troškova priznatih rešenjima od 22.05.2012. i 23.05.2012. godine a osporenim rešenjem od 08.09.2016. goidne njen zahtev odbijen, primenom člana 61. Zakona o Ustavnom sudu prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev.
Pravilno je drugostepenom odlukom delimično preinačena prvostepena odluka odbijanjem tužbenog zahteva. Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.
Zakonom o sudijama su uređena načela sudijske funkcije, položaj i izbor sudija, prestanak sudijske funkcije, disciplinska odgovornost sudija i dr. pri čemu nisu posebno uređena pitanja koja se odnose na vrste naknade i drugih primanja na koje sudije imaju pravo u toku obavljanja sudijske funkcije već saglasno odredbi člana 11. Zakona o sudijama, sudije ostvaruju ova prava u skladu sa propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa izabranih lica. Iz sadržine citiranih uredbi proizilazi da izabrana ili postavljena lica u državnom organu koja nemaju rešeno stambeno pitanje u mesto u kome rade imaju pod određenim uslovima pravo na naknadu troškova smeštaja dok privremeno ili trajno premeštena lica u drugo mesto rada imaju pravo na troškove selidbe, posete porodici i odvojenog života od porodice. Tužilja kao lice izabrano za sudiju u Privredni sud u ... na konkursu 2009. godine nije u kategoriji lica privremeno ili trajno premeštenih sudija u drugi sud ni upućenih na rad u drugi sud, odnosno drugo mesto rada, u smislu člana 19. i 20 Zakona o sudijama, usled čega se na tužilju ne primenjuju odredbe člana 5. Uredbe o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima niti člana 45. i 48 Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika na čiju primenu prethodna uredba upućuje radi regulisanja prava privremeno i trajno premeštenih sudija. Stoga su osporene odluke Privrednog suda u ... zakonite u odnosu na utvrđeni prestanak prava tužilje na naknadu troškova za odvojen život (rešenje od 26.11.2013. godine) i posete porodici (u delu rešenja od 07.02.2014. godine) kao i odbijanja zahteva tužilje za izmenu osporenih rešenja u navedenom delu i traženo donošenje odluke o isplati naknade za odvojen život od porodice i posete porodici (u delu rešenja od 08.09.2016. godine). Citirana odluka Ustavnog suda od 26.05.2006. godine, nije od uticaja na drugačiju odluku u ovoj parnici, jer tužilji kao licu koje obavlja rad u mestu suda u kome je izabrana za sudiju ne pripada naknada za odvojeni život i posete porodici, sa razloga što ne ispunjava propisane uslove, a ne zbog primene neustavnih diskriminatorskih odredaba Zakona o sudijama da neke naknade pripadaju samo sudijama republičkog ranga i apelacionih sudova i da su propisane od neovlašćenih organa.
Sa iznetih razloga pravilno je pobijanom odlukom odlučeno delimičnim preinačenjem prvostepene presude i delimičnim odbijanjem tužbenog zahteva.
Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci presude.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
