Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Mitrović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Drina“ iz Malog Zvornika, čiji je punomoćnik Saša Nedović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1453/21 od 05.07.2021. godine, u sednici održanoj 14.12.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija tužioca i UKIDA presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1453/21 od 05.07.2021. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici P1 56/17 od 05.03.2021. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu zbog viška zaposlenih broj ...-... od 31.03.2017. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad, te da ga prijavi na obavezno socijalno osiguranje i uplati pripadajuće doprinose po osnovu socijalnog osiguranja počev od prestanka radnog odnosa 04.04.2017. godine do vraćanja tužioca na rad. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba tužioca u delu u kojem je tražio da sud obaveže tuženog da tužioca rasporedi na poslove i zadatke koji odgovaraju vrsti i stepenu njegove stručne spreme kao nedozvoljena. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 203.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen zahtev tužioca preko dosuđenog do traženog iznosa od 680.414,64 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženog da se tužilac obaveže da mu naknadi troškove postupka u iznosu od 330.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.03.2021. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1453/21 od 05.07.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena, a žalba tuženog usvojena i preinačena prvostepena presuda u usvajajućem delu, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu zbog viška zaposlenih broj ...-... od 31.03.2017. godine, te da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i da istog prijavi na obavezno socijalno osiguranje, kao i da uplati pripadajuće doprinose po osnovu socijalnog osiguranja, počev od prestanka radnog odnosa 04.04.2017. godine do vraćanja tužioca na rad. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova spora u iznosu od 203.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnotsi presude do isplate i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 216.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.

Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju kojom presudu pobija iz svih razloga predviđenih odredbom člana 407. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u skladu sa odredbom člana 408 ZPP i našao da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je drugostepena presuda zasnovana, tužilac po zanimanju geodetski inženjer na osnovu ugovora o radu broj ...- ... od 01.07.2013. godine zasnovao je radni odnos sa tuženim poslodavcem na određeno vreme, zbog povećanog obima posla, počev od 01.07.2013. godine, najduže do 6 meseci, radi obavljanja poslova „...“, a zatim Ugovorom o radu broj ...-... od 05.12.2013. godine zasnovan je radni odnos na neodređeno vreme počev od 05.12.2013. godine radi obavljanja istih poslova. Aneksom broj 1 ugovora o radu od 15.01.2014. godine promenjen je ugovor u tački 11, u pogledu naknade troškova i drugih primanja. Rešenjem tuženog od 20.11.2015. godine, tužiocu zaposlenom na poslovima ...u sektoru ... kod tuženog, utvrđeno redovno radno vreme od 40 časova nedeljno, za ostvarenih ukupno 265 radnih sati više od redovnog radnog vremena, u periodu od 17.08.2015. godine do 15.11.2015. godine preraspodeliće se određivanjem kraćeg od redovnog radnog vremena na osnovu naloga neposrednog rukovodioca u periodu od 6 meseci nevezano za kalendarsku godinu. Rešenjem Opštine Mali Zvornik broj 06- 2289/2016-1 od 22.12.2016. godine data je saglasnost na program poslovanja JKP „Drina“ za 2017. godinu od 18.11.2016. godine koji je usvojen na sednici nadzornog odbora JKP „Drina“ održanoj 30.11.2016. godine. Odlukom o izmenama Odluke o utvrđivanju maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u organizacionim oblicima u sistemu javnog sektora Opštin Mali Zvornik za 2015. godinu od 22.12.2016. godine, predviđen je maksimalni broj zaposlenih na neodređeno vreme po organizacionim oblicima sistema javnog sektora Opštine Mali Zvornik i utvrđeno je za JKP „Drina“ Mali Zvornik 60 zaposlenih. Zaključkom Skupštine opštine Mali Zvornik od 25.01.2017. godine obavezan je tuženi da broj zaposlenih u zakonskom roku uskladi sa napred navedenom odlukom.Sindikalni odbor sindikalne organizacije tuženog je 20.03.2017. godine doneo odluku da kriterijum za proglašenje tehnološkog viška zbog organizacionih promena u RJ „Vodovod i kanalizacija“ bude prisustvo na radu i radni učinak u 2016-oj i 2017-oj godini. Na osnovu potvrde Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije od 18.07.2017. godine, utvrđeno je da je tužilac bio član njihovog sindikata od 24.10.2013. godine do prestanka radnog odnosa 04.04.2017. godine.

Rešenjem o otkazu ugovora o radu zbog viška zaposlenih broj ...-... od 31.03.2017. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu od 05.12.2013. godine zbog toga što je usled organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem poslova koje je zaposleni obavljao po ugovoru o radu i to ukidanjem poslova „...“ shodno Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta iz marta 2017. godine, a kod poslodavca mu se nije moglo obezbediti obavljanje drugih odgovarajućih poslova ili osposobljavanje za rad na drugim poslovima, niti upućivanje na rad kod drugog poslodavca. Tužiocu je utvrđeno pravo na otpremninu u ukupnom iznosu od 64.106,00 dinara koja će se isplatiti najkasnije do dana prestanka radnog odnosa i određeno je da će mu se zarade, naknade zarada i druga primanja koja je zaposleni ostvario isplatiti najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Tužilac kao osoba sa urođenim invaliditetom od 50%, nije dostavio tuženom rešenje o invalidnosti, niti je imao status zaposlenog lica sa invaliditetom i sa određenim pravima po osnovu invalidnosti.

Prvostepeni sud je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja zaključio da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, budući da prema članu 185. stav 1. Zakona o radu u istom nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama zbog kojih je tužiocu otkazan ugovor o radu, u pogledu organizacionih promena, primene izmena i dopuna opštih akata kojima se uređuje organizacija i sistmatizcija radnih mesta kod tuženog i opisa poslova koje je tužilac obavljao po ranijoj sistematizaciji radnih mesta, te da je novim Pravilnikom o organizaciji i sisemaizaciji radnih mesta tuženog od 02.03.2017. godine ukinuto radno mesto „...“, ali ne i poslovi tog radnog mesta koje je tužilac obavljao i koji se i nadalje obavljaju u okviru sistematizovane radne jedinice građevina i održavanje puteva i poslova rukovodioca radne jedenice. Kako ti poslovi u celosti i za vreme kada ih je tužilac obavljao, nakon otkaza ugovora o radu odgovaraju opisu poslova iz novog akta o sistematizaciji koji su obuhvaćeni radnim mestom, ali pod drugim nazivom „...“, a koje obavlja drugi zaposleni premešten sa radnog mesta „...“, te kako je na osnovu nalaza veštaka ekonomsko-finansijske stuke utvrđeno strukturom rashoda građevinske radne jedinice da se kod tuženog nije menjala sruktura i vrsta poslova koje je obavljala građevinska grupa i da je tužilac osoba sa urođenim invaliditetom od 50%, to nalazi da je osnovan tužbeni zahtev, jer nisu postojali opravdani razlozi da se tužiocu otkaže ugovor o radu primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženog preinačio pravotepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca nalazeći da je kod tuženog poslodavca došlo do organizacionih promena zbog usaglašavanja sa Odlukom o izmenama Odluke o utvrđivanju maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u organizacionim oblicima u sistemu javnog sektora Opštine Mali Zvornik za 2015. godinu od 22.12.2016. godine i zaključka SO Mali Zvornik od 25.01.2017. godine, te da je ukinuto radno mesto tužioca (...) čiji su poslovi povereni drugom zaposlenom, jer je Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta iz marta 2017. godine došlo do spajanja dela poslova građevine sa drugim poslovima i radnim zadacima kao pretežnim u RJ građevina i održavanje puteva. Kako tužiocu nije moglo da se obezbedi obavljanje drugih odgovarajući polosva ili osposobljavanje za rad na drugim poslovima niti upućivanje na rad kod drugog poslodavca, a otkaz ugovor o radu nije povezan sa invaliditetom tužioca, niti je stavljen u nepovoljniji položaj zbog statusa i aktivnosti u sindikatu, zaključuje da je prestala potreba za radom tužioca zbog čega je osporeno rešenje tuženog zakonito, doneto u skladu sa odredbama članova 185. stav 1. i 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužioca ukazuje da je pobijana odluka doneta na osnovu pogrešne primene materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, a usled čega se zaključak drugostepenog suda da je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužicu zakonito za sada se ne može prihvatiti kao pravilan.

Prema odredbi člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Sl. Glasnik RS“ br. 24/05 …113/17) zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Dakle, ovaj otkazni razlog odnosi se isključivo na potrebe poslodavca iz zakonom predviđenih opravdanih razloga, zbog kojih ukoliko je prestala potreba za obavljanjem određenog posla, poslodavac novim aktom ili izmenama postojećeg akta o sistematizaciji ukida poslove određenog radnog mesta koje je zaposleni obavljao. Ukoliko se određeni poslovi obavljaju od strane više izvršilaca u skladu sa postojećom sistematizacijom, smanjenje njihovog broja novom sistematizacijom i utvrđenje viška zaposlenih, odnosno određivanje zaposlenog kome radni odnos prestaje, mora da bude izvršeno na osnovu određenih kriterijuma koji isključuju svaku proizvoljnost. Takođe, kada poslovi za kojima i dalje postoji potreba iako je radno mesto ukinuto, ti poslovi treba da budu sadržani u novom aktu o sistematizaciji iskazani u opisu poslova nekog drugog radnog mesta. S tim u vezi imajući u vidu prirodu ovog otkaznog razloga, prema članu 185. stav 1. Zakona o radu okolnosti pod kojima je zaposlenom prestao radni odnos treba da budu sadržane u rešenju o otkazu ugovora o radu, jer se njegova zakonitost ceni u skladu sa iznetim činjeničnim osnov, a na poslodavcu je teret dokazivanja tih činjenica.

U konkretnom slučaju tužiocu je otkazan ugovor o radu primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Sl. Glasnik RS“ br. 24/05 …113/17), sa datim razlozima u osporenom rešenju da je usled ukidanja poslova radnog mesta tužioca („...“) u skladu sa novima aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistemtizaciji radnih mesta, prestala potreba za njegovim radom, uz obezbeđenje prava na otpremninu.

U situaciji kada je drugostepeni sud ocenio da je kod tuženog prema novousvojenom pravilniku o organizaciji i sistematizaciji ukinuto radno mesto tužioca, a da su poslovi tog radnog mesta koje je do tada obavljao tužilac, poslodavac poverio drugom zaposlenom (...) sa konstatacijom da je došlo do spajanja dela poslova građevine sa drugim poslovima i radnim zadacima, pri tom bez utvrđenja i konkretizacije opisa tih poslova i kog radnog mesta, a sve prema sadržaju priloženog spisima novog akta o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, osnovano se navodima revizije ukazuje da je pobijana drugostepena odluka doneta pogrešenom primenom materijalnog prava, odredaba Zakona o radu, uz selektivno utvrđenje činjenica od strane drugostepenog suda, zbog čega je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno.

Iz okolnosti da novim pravilnikom od 02.03.2017. godine radno mesto „...“ pod tim nazivom nije sistematizovano, pri tom imajući u vidu iznet činjenični osnov u osporenom rešenju o otkazu ugovora o radu da su ukinuti poslovi tog radnog mesta, drugostepeni sud je propustio da utvrdi da li su prestali da postoje poslovi iz opisa prethodno postojećeg radnog mesta na kojima je tužilac bio izvršilac i u kom obimu, te je u skladu sa tim proglašen za zaposlenog za čijim je radom prestala potreba ili je prema opisu poslova iz novog akta došlo samo do promene naziva radnog mesta, na šta ukazuje tužilac u pogledu opisa poslova radnog mesta „Rukovodilac radne jedinice-...“. S tim u vezi, ukoliko su povereni poslovi iz opisa ukinutog radnog mesta („...“) drugom zaposlenom u okviru drugog radnog mesta, izostala je ocena da li je došlo do spajanja ili pripajanja poslova sa utvrđenjem koji su to poslovi (opis) i koja prethodno postojeća radna mesta, a od čega zavisi opravdanost razloga za prestanak radnog odnosa i zakonitost i pravilnost osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu tužioca.

Shodno napred navedenom, kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, to je drugostepena odluka morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti nedostatke na koje je ukazano i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer ista zavisi od odluke o glavnoj stvari.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić