.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2923/2019
19.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Dragana Aleksić i Miodrag Aleksić, advokati iz ..., protiv tuženog „Autoprevoz“ d.o.o. Čačak, čiji je punomoćnik Ljubica Mićović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1700/17 od 09.11.2017. godine, u sednici održanoj 19.11.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1700/17 od 09.11.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1700/17 od 09.11.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 56/16 od 28.03.2017. godine, prvim stavom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu na ime neisplaćenih troškova za službeno putovanje u inostranstvo u periodu od 21.11.2009. godine, do 30.06.2011. godine plati ukupan iznos od 3.859,25 evra sa kamatom na godišnjem nivou obračunatom do 24.12.2012. godine u visini osnovne kamatne stope Evropske centralne banke, a od 25.12.2012. godine referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8 procentnih poena, sve u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate, na pojedinačno navedene novčane iznose u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, delimično je odbijen tužbeni zahtev tužioca u kome je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu plati na ime neisplaćenih troškova za službena putovanja u inostranstvo u periodu od 21.11.2009. godine, do 30.06.2011. godine iznos od još 148 evra sa kamatom na godišnjem nivou obračunatom do 24.12.2012. godine u visini osnovne kamatne stope Evropske centralne banke, a od 25.12.2012. godine u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8 procentnih poena, sve u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate, na pojedinačno navedene mesečne iznose u tom stavu izreke, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 282.255,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti, do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1700/17 od 09.11.2017. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Drugim stavom izreke, ukinuto je rešenje o parničnim troškovima iz stava trećeg izreke prvostepene presude i predmet u ukinutom delu vraćen istom sudu na ponovni postupak.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Prema članu 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 87/18) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se o reviziji tuženog odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, jer je pobijana odluka doneta u saglasnosti sa izraženim pravnim stavom ovog suda, a prilaganje nepravnosnažne prvostepene presude ne predstavlja razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Osim toga, pravnosnažana presuda priložena uz reviziju drugačije sadržine ne ukazuje i nužno na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate troškova – dnevnica za službena putovanja podneta je 14.01.2013. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 3.859,25 evra. S obzirom da je vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ispod 40.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, to je izjavljena revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
