U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Kitarović, advokat iz ..., protiv tužene „Komercijalne banke“ AD Beograd sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Mladen Avramović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1318/20 od 03.07.2020. godine, u sednici održanoj 21.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1318/20 od 03.07.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 460/2018 od 20.12.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje Izvršnog odbora tužene, zavedeno kod tužene pod brojem .. od 12.12.2017. godine, kao i da se obaveže tužena da tužioca vrati na rad kao neosnovan. Drugim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 106.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1318/20 od 03.07.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dostavila odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14 i 87/18), a u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, pa je utvrdio da je revizija dozvoljena i neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene po osnovu ugovora o radu od 31.08.2005. godine, a po zaključenom Aneksu ugovora o radu tužilac je obavljao poslove likvidatora blagajnika. Tužilac je dana 11.08.2017. godine uradio isplatni nalog sa računa svoje tašte, po kom računu je ovlašćeno lice-njegova supruga, stavio svoj paraf i pečat, i potpisao svoju suprugu na isplatnom nalogu, bez njenog prisustva na šalteru banke, zbog čega mu je rešenjem tužene od 12.12.2017. godine otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze. Tužilac je pre donošenja osporenog rešenja upozoren na postojanje razloga za otkaz.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, nalazeći da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, sa obrazloženjem da je tužilac svojim ponašanjem učinio povrede radne obaveze koja mu je stavljena na teret, u smislu odredbe člana 179. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito i da je tužilac učinio povrede radne obaveze koja mu je pobijanim rešenjem stavljena na teret, odnosno da je nepropisno i nesavesno izvršavao radne obaveze.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1, 2. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 75/14), poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenje i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. istog zakona propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Kolektivnim ugovorom tuženog od 14.01.2015. godine, članom 71. propisano je da zaposlenom može prestati radni odnos zbog učinjene povrede radne obaveze predviđene zakonom, ugovorom o radu, odnosno zbog učinjene povrede radne discipline uređene zakonom i ugovorom. Prema pravilima iz člana 72. stav 1. tačka 11. Kolektivnog ugovora, povreda radne discipline, pored povreda predviđenih zakonom, odnosno ponašanje zaposlenog zbog koga ne može da nastavi rad kod tuženog i ponašanja zaposlenog koje nije u skladu sa kodeksom usvojenim od strane nadležnog organa banke, kao i drugim opštim aktima banke.

Aneksom broj 4 od 04.11.2013. godine ugovora o radu, zaključenog između parničnih stranaka, članom 9. stav 1. alineja 2. i 5. propisano je da zaposlenom može prestati radni odnos otkazom ugovora o radu od strane banke, u slučajevima, na način i po postupku utvrđenom Zakonom o radu i Kolektivnim ugovorom banke, kao i ako učini povredu radne obaveze neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršavanje poslova, odnosno izvršavanje poslova suprotno zakonu, propisima ili aktima banke, kao i u slučaju postupanja zaposlenog koje nije u skladu sa pravilima ponašanja i profesionalne etike banke, procedurama, pravilima, uputstvima, instrukcijama, odlukama nadležnog organa ili drugog akta banke.

Prema Uputstvu za blagajničko poslovanje tuženog, odeljak Uplate i isplate na blagajni, likvidator blagajnik vrši prijem/isplatu gotovine u dinarima ili efektivnom stranom novcu isključivo na osnovu ispostavljenih naloga, prilikom gotovinskih uplata/isplata, likvidator blagajnik je u obavezi je da sprovodi identifikaciju klijenta u skladu sa uputstvom „Uspostavljanje poslovne saradnje sa fizičkim licima“, instrukcijama identifikacija fizičkog lica u skladu sa Zakonom o SPN i FT i Proces potvrde prisustva klijenta na šalteru banke putem autorizacije transakcija, kao i drugim operativnim instrukcijama.

Kod utvrđenog da je tužilac dana 11.08.2017. godine, prilikom obavljanja poslova likvidatora blagajnika uradio isplatni nalog sa računa svoje tašte, po kom računu je ovlašćeno lice njegova supruga, stavio svoj paraf i pečat i potpisao svoju suprugu na isplatnom nalogu bez njenog prisustva na šalteru banke, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, jer je nepropisno i nesavesno izvršavao radne obaveze predviđene Aneksom ugovora o radu i suprotno Uputstvu za blagajničko poslovanje tuženog. Stoga je, suprotno revizijskim navodima, pobijano rešenje doneto u skladu sa napred citiranim odredbama Zakona o radu i Kolektivnog ugovora kod tuženog, a koje odredbe se primenjuju saglasno ugovoru o radu i Aneksu ugovora o radu zaključenim između stranaka, jer je tužilac obavljao poslove likvidatora blagajnika suprotno opisu poslova utvrđenih Aneksom ugovora o radu i Uputstvu za blagajničko poslovanje tuženog.

Kod navedenog neosnovani su navodi revizije da je pogrešno primenjeno materijalno pravo u smislu da na strani tužioca ne može postojati krivica za učinjene povrede radne obaveze. Tužilac je u konkretnom slučaju bio u obavezi da u svemu postupa u skladu sa citiranim odredbama Uputustva za blagajničko poslovanje tuženog i izvrši isplatu novca na način propisan navedenim Uputstvom, što on u konkretnom slučaju nije učinio, već je novac sa računa svoje tašte isplatio na napred utvrđeni način, čime je učinio opisanu povredu radne obaveze.

Ostali navodi revizije, kojima se ukazuje na nesrazmeru između otkaza ugovora o radu kao izrečene sankcije u odnosu na učinjenu povredu radne obaveze, predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Kako je neosnovan zahtev za poništaj otkaza ugovora o radu, to je pravilno odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter tog zahteva.

Iz iznetih razloga, primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odluka o zahtevu tužene za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je primenom člana 154. stav 1 ZPP, budući da se odgovor na reviziju ne smatra troškom koji je bio neophodan za vođenje revizijskog postupka.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić