Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 919/19 od 05.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u drugom stavu izreke; stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u trećem stavu izreke tako što je obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na rad isplati iznos od još 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.07.2017. godine do isplate; stavom trećim izreke odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u preostalom delu trećeg stava izreke; stavom četvrtim izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu četvrtom drugostepene pravnosnažne presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbe člana 404. stava 1. ZPP.

Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stava 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava, a prema stavu 2. ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ocenjuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji. Razlozi revizije ne ukazuju na potrebu novog tumačenja prava, a nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ni pravnih pitanja od opšteg interesa, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse. Troškovi postupka predstavljaju sporedno potraživanje koje ne čini glavni zahtev i različiti su za svaki slučaj posebno, pa ne mogu biti predmet ocene prava na izjavljivanje revizije u smislu ujednačavanja sudske prakse.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP i odlučio kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljne revizije, u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) u vezi člana 420. stava 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbama člana 28. ZPP za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna je samo vrednost predmeta spora glavnog tužbenog zahteva, a kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju, revizija je izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u drugostepenoj presudi. Troškovi postupka ne čine glavni zahtev, već predstavljaju sporedno potraživanje, i ne uzimaju se u obzir prilikom utvrđivanja prava na izjavljivanje revizije, pa je Vrhovni kasacioni sud ustanovio da revizija tužilje nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić