.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2934/2022
20.12.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Dušan Živković, advokat iz ..., protiv tuženog Ogranak Prijedorputevi B Beograd, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Stefan Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5450/2021 od 23.12.2021. godine, u sednici održanoj 20.12.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5450/2021 od 23.12.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5450/2021 od 23.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu P1 101/18 od 20.05.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime duga zbog neisplaćene osnovne zarade po osnovu ostvarenih sati prekovremenog rada i ugovorene uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada, isplati iznos od 557.789,99 dinara u pojedinačno navedenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospeća pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da u korist tužioca, na iznose osnovice iz stava prvog izreke presude, a po stopi na dan uplate, izvrši doplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nadležnim fondovima PIO i zdravstvenog osiguranja. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 184.378,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 5450/2021 od 23.12.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči primenom odredbe člana 404. ZPP.
Tužilac je dao odgovor na reviziju.
Članom 404. stav 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) - u daljem tekstu ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev je osnovan jer je u utuženom periodu radno vreme tužioca prema ugovorima o radu zaključenim sa tuženim trebalo da iznosi 40 časova nedeljno, a tužilac je radio kod tuženog sa radnim vremenom od 10 časova dnevo, osim nedeljom kada je radno vreme trajalo 6 časova. Tuženi ima stranačku sposobnost s obzirom na to da je registrovan kao ogranak stranog privrednog društva za obavljanje delatnosti u Republici Srbiji i u obavljanju poslova iz registrovane delatnosti u pravnom prometu nosilac je prava i obaveza. O tužbenom zahtevu sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke revizijskog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Stoga u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 2. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5. ZPP, Vrhovni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba za isplatu podneta je 18.06.2018.godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 557.789,99 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
