.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2934/2024
23.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Gušavac, advokat iz ..., protiv tuženog „DAŠ TURIST“ doo Novi Sad, čiji je punomoćnik Nenad Zrnić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 263/24 od 05.06.2024. godine, u sednici održanoj 23.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 263/24 od 05.06.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 504/22 od 28.11.2023. godine, stavom prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužilji na ime uvećane zarade za prekovremeni rad, za period od 01.06.2019. godine do 25.11.2021. godine, isplati ukupan iznos od 491.585,06 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa pa do isplate (visina i datum dospeća određeni u izreci), a stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa iz stava drugog izreke do traženog iznosa od 537.157,67 dinara na ime glavnog potraživanja za period do 12.04.2019. godine do 31.05.2015. godine sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na način odrađen u izreci. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime uvećane zarade za rad na dan praznika koji je neradni dan, za period od 01.06.2019. godine do 25.11.2021. godine, isplati ukupan iznos od 40.011,94 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog iznosa do isplate (visina i datum dospeća određeni u izreci). Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev od dosuđenog iznosa od 40.011,94 dinara do traženog iznosa od 59.680,42 dinara na ime glavnog potraživanja za period od 12.04.2019. godine do 31.05.2019. godine sa pripadajućom zateznom kamatom na način određen u tom stavu izreke. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime uvećane zarade za rad noću za period od 01.06.2019. godine do 25.11.2021. godine isplati 56.265,67 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa pa do isplate (visina i datum dospeća određeni u izreci), dok je stavom sedmim izreke od dosuđenog iznosa glavnog duga sa zakonskom zateznom kamatom do traženog, tužbeni zahtev odbijen. Stavom osmim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, za period od 01.06.2019. godine do 25.11.2021. godine, isplati 82.064,00 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog iznosa do isplate, na način određen izrekom, dok je stavom devetim, zahtev tužilje za isplatu po navedenom osnovu, odbijen kao neosnovan. Stavom desetim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji isplati na ime naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor za period od 12.04.2019. godine do 25.11.2021. godine, iznos od 17.936,15 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.09.2023. godine do isplate. Stavom jedanestim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 263/24 od 05.06.2024. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev, a preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka tako što je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka preko iznosa od 197.077,00 dinara sa pripadajućom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom posutpku – ZPP „Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari radi isplate novčanih potraživanja iz radnog odnosa podneta je 12.04.2022. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 669.866,61 dinar.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi merodavni revizijski limit, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Drugostepenom presudom je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi, pa se u toj situaciji ne primenjuje član 403. stav 2. tačka 2. ZPP prema kome je revizija uvek dozvoljena ako drugostepeni sud preinači prvostepenu presudu i odluči o zahtevima stranaka.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
