U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jene Maglai, advokat iz ..., protiv tuženog d.o.o. za novinsko - izdavačku delatnost BB sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Janoš Nagel, advokat iz ..., radi utvrđenja, naknade štete i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1787/17 od 23.08.2017. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 1787/17 od 27.11.2017. godine, u sednici održanoj 28.02.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1787/17 od 23.08.2017. godine, ispravljena rešenjem istog suda Gž1 1787/17 od 27.11.2017. godine, tako što se ODBIJA, kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĆUJE presuda Osnovnog suda u Subotici P1 271/2016 od 18.04.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 271/2016 od 18.04.2017. godine, stavom prvim i drugim izreke, tužbeni zahtev delimično je usvojen i utvrđeno je da je rešenjem o otkazu ugovora o radu broj ../16 od 15.08.2016. godine radni odnos tužioca prestao bez pravnog osnova, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i da mu nadoknadi štetu na ime izgubljene zarade za period od 16.08.2016. godine do 28.02.2017. godine u mesečnom iznosu od po 23.218,00 dianra, sa zakonskom zateznom kamatom od poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, kao i da na navedeni iznos zarade uplati nadležnim fondovima doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Stavom trećim izreke, tužbeni zahtev radi isplate i naknade štete u visini 36 zarada sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do konačne isplate odbijen je. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 48.000,00 dinara, u slučaju docnje, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1787/17 od 23.08.2017. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž1 1787/17 od 27.11.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je u usvajajućem delu prvostepena presuda, tako što je odbijen zahtev za utvrđenje da je rešenjem o otkazu ugovora o radu broj ../16 od 15.08.2016. godine radni odnos tužioca prestao bez pravnog osnova, da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i naknadi mu štetu zbog izgubljene zarade za period od zajedno sa kamatom od poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, kao i za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti nadležnim organizacijama. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi tako što je obavezan tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati 61.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da na ime troškova žalbenog postupka tuženom plati 33.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog 2003. godine. U periodu od 2008. godine do 2010. godine radni odnos mu je mirovao, a po povratku na rad tužilac je sa tuženim 17.06.2010. godine zaključio ugovor o radu, prema kom ugovoru je tužilac raspoređen na poslove glavnog saradnika – zamenika šefa DESK-a. Tužilac je sa tuženim nakon toga zaključio više aneksa ugovora o radu i to: 19.01.2015. godine aneks II ugovora o radu, prema kom je tužilac raspoređen na radno mesto rukovodioca redakcije web stranice u Redakciji ... od 01.02.2015. godine; aneks II ugovora o radu 25.02.2015. godine, prema kom je tužilac raspoređen na radno mesto rukovodioca redakcije internet izdanja i rukovodioca rubrike ... u Redakciji ...; aneks III ugovora o radu 28.07.2015. godine, prema kom je tužilac raspoređen na radno mesto novinar I u Redakciji ... od 15.08.2015. godine i aneks III ugovora o radu 11.08.2015. godine, prema kom je tužilac raspoređen na radno mesto glavnog saradnika u Redakciji ... počev od 16.08.2015. godine. Tužilac ima VII stepen stručne spreme, diplomirani je ekonomista.

Tuženi je osnovan 1944. godine sa sedištem u ... . Njegov osnivač je Nacionalni savet ... nacionalne manjine, a uredništvo lista DESK-a odnosno centralni deo redakcije, koji podrazumeva naslovnu stranu i rubriku unutrašnje politike su 60 godina u kontinuitetu, sve do 2006. godine, bili u ..., kada je sprovedena reorganizacija zbog teške ekonomske situacije i rešenje se videlo u preseljenju DESK-a iz ... u ..., koja reorganizacija nije dala rezultate. Tuženi radi i kao profitno orjentisano društvo, jer prihode ostvaruje od prodaje lista, oglašavanja, pružanja štamparskih usluga, a delom je korisnik javnih sredstava, oko ¼ ukupnih prihoda je iz budžeta APV. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova od 14.09.2006. godine kod tuženog su u Redakciji ... i u Redakciji ... bili sistematizovani poslovi glavnog saradnika sa jednim izvršiocem, a u Redakciji ... tri izvršioca. Pored poslova glavnog saradnika u Redakciji ... bili su sistematizovani poslovi: rukovodilac Redakcije, sekretarica, šef DESK-a, urednik, novinar I i II, prevodilac, fotoreporter, daktilograf, vršilac prevoda i lektor/korektor. U daljem toku reorganizacije tuženi je našao da nema ni ekonomske ni organizacione opravdanosti da preduzeće, koje ima sedište u ..., gde je i glavni urednik, ima izdvojen DESK, jer su se sve važne odluke donosile u ..., a organizacija posla je zahtevala neposrednu komunikaciju urednika i šefa DESK-a. U programu rada za 2016. godinu, koju je prihvatio osnivač, predviđena je reorganizacija premeštajem tj. vraćanjem DESK-a iz ... za ..., čiji je cilj bio bolje funkcionisanje i racionalnije rukovođenje, kako bi se uspostavila što neposrednija komunikacija, otklonile greške i time doprinelo kvalitetu rada. Pokrajinskom uredbom o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu Autonomne pokrajine Vojvodine za 2015. godinu, maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme kod tuženog bio je 185, što je u tom momentu i odgovaralo postojećem broju zaposlenih na neodređeno vreme, zbog čega direktorka nije imala nameru da nekome otkaže ugovor o radu. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 01.04.2016. godine više nisu sistematizovani poslovi glavnog saradnika, dok je umesto novinara I i II sistematizovan posao samostalnog novinara i novinar. Zatim su usledile izmene i dopune Pravilnika 17.05.2016. godine, 03.06.2016. godine i 06.07.2016. godine. Prema izmenama i dopunama Pravilnika od 17.05.2016. godine, radi usklađivanja sa potrebama organizacije rada u redakciji „BB“ odeljenja Uredništva, na radnom mestu samostalni novinar smanjen je broj izvršilaca na 13. Izmenama i dopunama Pravilnika od 06.07.2016. godine predviđeno je da stupanjem na snagu ovih izmena i dopuna u celosti prestaju da važe odredbe Odluke o izmeni i dopuni Pravilnika od 03.06.2016. godine, i predviđeno je da se nova organizacija rada u okviru sektora redakcije „BB“ sa brojem izvršilaca iz člana 3. i 4. ovih izmena i dopuna primenjuje od 01.08.2016. godine. Izmenama i dopunama Pravilnika od 06.07.2016. godine su u okviru sektora redakcije „BB“ u Uredništvu ... sistematizovano je radno mesto samostalnog novinara sa sedam izvršilaca, u Uredništvu ... sa četiri izvršioca i u Uredništvima ... i ... sa po jednim izvršiocem.

Poslovi glavnog saradnika su novom sistematizacijom ukinuti, a u Redakciji ... nije bilo poslova koji bi tužiocu mogli da budu ponuđeni, kao odgovarajući i na kojima nije bilo izvršilaca. Tuženi je tužiocu 12.07.2016. godine uputio poziv za izjašnjenje, kojim ga je obavestio da će se sprovesti promene u procesu i organizaciji rada u redakciji, a koje se sastoje u smanjenju broja izvršilaca i ukidanju određenih poslova u Uredništvima u ... i ... uz istovremano povećanje broja izvršilaca na određenim poslovima u Uredništvu ..., da će se promene izvršiti radi racionalnije organizacije poslovanja, što podrazumeva premeštaj DESK-a i uređivanje naslovne strane i rubrike unutrašnje politike, koja će se od 01.08.2016. godine vršiti u sedištu poslodavca u ..., da će poslovi glavnog saradnika u redakciji ... biti ukinuti od 01.08.2016. godine i da mu nudi obavljanje poslova samostalnog novinara u Uredništvu ..., pa s obzirom da su ti poslovi na većoj udaljenosti od 50 km, da je potreban njegov pristanak. Dopisom od 22.07.2016. godine tužilac je tražio da mu se ponuda za izjašnjenje dostavi na ... jeziku, kao i da u načelu daje saglasnost za premeštaj u ... . Nakon toga tuženi je tužiocu 22.07.2016. godine uputio poziv za izjašnjenje na ... jeziku, navodeći da će snositi putne troškove, a u suprotnom da će biti proglašen tehnološkim viškom uz isplatu otpremnine. S obzirom da se tužilac nije izjasnio, ponovo mu je upućen poziv za izjašnjenje 25.07.2016. godine. U opširnom dopisu od 26.07.2016. godine tužilac je izneo svoje viđenje dešavanja kod tuženog i dao saglasnost za premeštaj. Tuženi je tužiocu 01.08.2016. godine dostavio obaveštenje i ponudu za izmenu ugovora o radu i novi ugovor o radu, i pozvao upozorenje da ukoliko u ostavljenom roku odbije da potpiše ugovor o radu odnosno ponudu za njegovo zaključenje, da poslodavac može jednostrano da otkaže ugovor o radu. Dopisom od 09.08.2016. godine tužilac je povukao ranije datu saglasnost za premeštaj u ..., sa obrazloženjem da bi svakodnevno morao da putuje 200 km. Direktorka tuženog je 28.07.2017. godine donela odluku o utvrđivanju tehnološkog viška, prema kojoj odluci je u Uredništvu u ... prestala potreba za radom 6 zaposlenih među kojima je i tužilac, pod rednim brojem 1, na radnom mestu glavni saradnik sa stručnom spremom VSS, diplomirani ekonomista.

Rešenjem tuženog od 15.08.2016. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena zbog ukidanja poslova glavni saradnik u redakciji u ... i da mu radni odnos prestaje zaključno sa 16.08.2016. godine. U odnosu na tužioca nisu primenjeni kriterijumi za određivanje viška zaposlenih, jer je bio jedini izvršilac na poslovima glavnog saradnika. Nakon prestanka radnog odnosa tužioca pa do 01.01.2017. godine, tuženi nije zasnivao radni odnos sa novim zaposlenima. Tužilac je od marta 2017. Godine zasnovao radni odnos u firmi „VV“ sa nepunim radnim vremenom od 4 časa i minimalnom zaradom. Dvomesečno dobija iznos od 10.000,00 do 12.000,00 dinara po osnovu autorskog honorara iz jednog lista. Da je tužilac radio u periodu od 16.08.2016. godine do 28.02.2017. godine ostvario bi mesečnu zaradu od po 23.218,00 dinara.

Tužilac je 10.06.2014. godine izabran u Odbor poverenika sindikata GG kod tuženog, o čemu je glavna poverenica sindikalne organizacije izvestila tuženog, a na republičkom nivou bio je izabran u Nadzorni odbor Gradskog sindikata kulture i umetnosti GG. Tužilac je član „DD pokreta“.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio zahtev tužioca, zaključivši da tuženi, iako je postupao u skladu sa odredbama Zakona o radu prilikom utvrđivanja viška zaposlenih, da nije mogao tužiocu da otkaže ugovor o radu, imajući u vidu zabranu iz člana 188. stav 1. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan zahtev tužioca, nalazeći da je tuženi dokazao da su razlozi za otkaz upravo tehnološke, organizacione i ekonomske prirode, a ne usled aktivnosti tužioca kao predstavnika zaposlenih u sindikatu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 61/05, 54/09, 32/2013, 75/2014) propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Članom 188. stav 1. Zakona o radu propisano je da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u propisano da je teret dokazivanja da otkaz ugovora o radu ili stavljanje u nepovoljan položaj zaposlenog nije posledica statusa ili aktivnosti iz stava 1. ovog člana na poslodavcu.

Članom 148. stavom 1. Kolektivnog ugovora tuženog od 2015. godine propisano je da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, da pozove na odgovornost niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj ovlašćene predstavnike zaposlenih - članove Odbora poverenika ili Izvršnog odbora sindikata, Nadzornog odbora , predstavnike zaposlenih u Odboru za bezbednost i zdravlje na radu i članove viših organa sindikata (raspoređivanje na druge, manje plaćene poslove, raspoređivanje u drugu organizacionu celinu, upućivanje na rad u drugo mesto rada, upućivanje na rad kod drugog poslodavca, proglašavanje tehnološkim viškom) za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, zbog njihovih aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima (pravo na udruživanje, učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnog ugovora, mirno rešavanje radnih sporova, učešće u štrajku, konsultovanje, informisanje i izražavanje stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada), ako postupaju u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Prema Konvenciji MOR-a 135. o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima radnika u preduzeću i preporuci broj 143. o radničkim predstavnicima (odeljak III tačka 5), radnički predstavnici uživaju zaštitu od svakog štetnog postupka po njih posebno otpuštanja sa posla (Konvencija je ratifikovana zakonom objavljenom u Službenom listu SFRJ, br. 14/82).

Imajući u vidu napred citirane odrebe Zakona o radu, Kolektivnog ugovora tuženog i Konvencije MOR-a 135 i utvrđeno činjenično stanje, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, rešenje tuženog od 15.08.2016. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena zbog ukidanja poslova glavni saradnik u redakciji u ... doneto je protivno odredbi člana 188. Zakona o radu, člana 148. stava 1. Kolektivnog ugovora tuženog i Konvencije MOR-a 135, s obzirom da je tužilac 10.06.2014. godine izabran u Odbor poverenika sindikata GG kod tuženog, o čemu je glavna poverenica sindikalne organizacije izvestila tuženog, a na republičkom nivou bio je izabran u Nadzorni odbor Gradskog sindikata kulture i umetnosti GG, zbog čega tužilac, kao ovlašćeni predstavnik zaposlenih uživa zaštitu od otkaza zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena usled kojih je prestala potreba za njegovim radom. Prema članu 188. Zakona o radu i Kolektivnom ugovoru tuženog, predstavniku zaposlenih poslodavac može da otkaže ugovor o radu samo ukoliko ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, a što ovde nije slučaj.

S obzirom da je tužiocu otkazan ugovor o radu nezakonito, pravilno je odlučio prvostepeni sud kada je utvrdio da je rešenjem o otkazu ugovora o radu broj ../16 od 15.08.2016. godine radni odnos tužioca prestao bez pravnog osnova. S tim u vezi, prvostepeni sud je pravilnom primenom člana 191. Zakona o radu odlučio, kada je obavezao tuženog da tužioca vrati na rad i da tužiocu na ime naknade štete na ime izgubljene zarade za period od 16.08.2016. godine do 28.02.2017. godine plati mesečno mesecu za prethodni mesec, kao i da mu tuženi na navedene iznose zarade uplati nadležnim fondovima doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić