.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2946/2019
25.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Ivan Ristić advokat iz ..., protiv tužene ... „AD BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Tomašev, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž1 108/19 od 11.06.2019. godine, u sednici veća održanoj 25.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž1 108/19 od 11.06.2019. godine.
ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu P1 234/18 od 08.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor tužene o stvarnoj nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke odbačena je kao neblagovremena tužba tužioca kojom je tražio da se poništi rešenje o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu od 20.09.2017. godine kao nezakonito, i da se obaveže tužena da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, a stavom trećim izreke je obavezan tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 52.500,00 dinara.
Viši sud u Jagodini je rešenjem Gž1 108/19 od 11.06.2019. godine, stavom prvim izreke, potvrdio prvostepeno rešenje u stavu drugom i trećem izreke i žalbu tužioca u odnosu na ovaj deo je odbio kao neosnovanu, a stavom drugim izreke je odučio da se ne dosuđuju troškovi odgovora na žalbu.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužena je podnela odgovor na reviziju.
Ispitujući pravilnost pobijene odluke u smislu 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene neke od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ovog zakona na koju se revizijom ukazuje.
Prema obrazloženju nižestepenih odluka, tužilac je tužbenim zahtevom tražio da se poništi rešenje tužene o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu od 20.09.2017. godine kao nezakonito, te da se tužena obaveže da ga vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima.
Nižestepeni sudovi su, ocenjujući blagovremenost podnete tužbe, pravnosnažno odbacili tužbu kao neblagovremenu s obzirom da je rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca uručeno 28.09.2017. godine, a da je tužbu podneo 15.01.2018. godine, odnosno po proteku zakonskog roka od 60 dana iz člana 195. stav 2. Zakona o radu.
Imajući navedeno u vidu, pravilno su nižestepeni sudovi postupili kada su odbacili tužbu tužioca kao neblagovremenu.
Odredbom člana 195. stav 1. Zakonom o radu ("Službeni glasnik RS" br. 24/05...113/17) propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikada čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Stavom 2. ovog člana propisano je da je rok za pokretanje spora 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
Navedeni rok iz člana 195. Zakona o radu jeste prekluzivni rok čijim se istekom gubi pravo na pravnu zaštitu i na isti se ne primenjuju pravila o prekidu i zastoju rokova. Imajući u vidu činjenicu da je tužilac rešenje o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu primio 28.09.2017. godine, te da je tužbu podneo 15.01.2018. godine, to su nižestepeni sudovi pravilnom primenom odredbe člana 195. stav 2. Zakona o radu tužbu odbacili kao neblagovremenu.
Navod tužioca da je za povredu prava saznao tek kada je odluka Privrednog apelacionog suda Pvž 453/17 od 24.11.2017. godine objavljena na oglasnoj tabli Privrednog suda u Kragujevcu, te da je od tada počeo da teče rok za podnošenje tužbe propisan odredbom člana 195. stav 2. Zakona o radu nije osnovan. Ovog stoga što se objavljivanje navedenog rešenja kojim je poništeno rešenje o otvaranju stečaja na elektronskoj tabli suda ne može smatrati danom saznanja za povredu prava zaposlenih, već se kao dan saznanja za povredu prava ima uzeti dan kada je tužilac kao zaposleni primio pobijeno rešenje o otkazu ugovora o radu, odnosno 28.09.2017. godine.
U pogledu revizijskih navoda da je rešenje doneto uz bitnu povredu odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 94. Zakona o parničnom postupku, a iz razloga što je tužena na ročištu zastupana od strane advokata koji nije imao uredno punomoćje, Vrhovni kasacioni sud ukazuje na to da je tužilac iste navode izneo i u žalbi na prvostepeno rešenje, koji su cenjeni od strane drugostepenog suda na pravilan način, pa ih ovaj sud u potpunosti prihvata bez daljeg obrazlaganja u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.
Imajući navedeno u vidu, na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Odluka o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je primenom članova 153. stav 1, 154 . i 165. stav 1. ZPP. Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji, zato nema pravo na naknadu tih troškova, dok troškovi tužene za sastav odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu bili potrebni za vođenje ove parnice.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
