Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioi sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja dozvoljeni revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu organizatora kulturnih aktivnosti. Rešenjem tuženog br. ... od ...2013. godine, tužiocu otkazan ugovor o radu br. ... od ... . godine sa pratećim aneksima, na osnovu člana 179. stav 1. tač. 2. i 3. i člana 31. stav 1. Statuta poslodavca donetog 04.12.2009. godine, zbog toga što je neopravdano odsustvovao sa rada u periodu od 10.06.2013. godine do 14.06.2013. godine. Rešenje o otkazu ugovora o radu sadrži pouku o pravnom leku, da se protiv istog može izjaviti žalba Upravnom odboru tuženog u roku od osam dana od prijema rešenja. Žalba tuženog protiv prvostepenog rešenja je odbijena rešenjem Upravnog odbora tuženog broj 80/2013 od 08.10.2013. godine. Drugostepeno rešenje sadrži klauzulu da je njegovim donošenjem prvostepeno rešenje postalo konačno, kao i pouku o pravnom leku da nezadovoljna strana radi zaštite svojih prava može pokrenuti spor pred nadležnim sudom u roku od 90 dana od dana prijema rešenja. Tužilac je podneo tužbu u ovom sporu 10.11.2014. godine zahtevajući poništaj prvostepenog rešenja tuženog od 19.08.2013. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu i prestao radni odnos.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev za poništaj prvostepenog rešenja tužene od 19.08.2013. godine, nalazeći da su ispunjeni uslovi iz člana 179. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o radu, za otkaz ugovora o radu, pošto je tužilac neopravdano izostao sa rada od 10.06.2013. godine do 14.06.2013. godine.

Postupajući u drugom stepenu, Apelacioni sud je ukinuo prvostepenu presudu i tužbu odbacio u delu kojim je tužilac tražio poništaj rešenja od ...2013. godine. Razlozi drugostepenog suda odnose se na primenu člana 23. stav 1. tačka 14. Statuta tuženog, koji se u konkretnom slučaju primenjuje. Ova odredba Statuta predviđa nadležnost Upravnog odbora tuženog za odlučivanje o disciplinskoj odgovornosti zaposlenih. Statut predviđa dvostepenost postupka odlučivanja u sporu radi ocene zakonitosti odluke o prestanku radnog odnosa, pa predmet tužbenog zahteva u takvom sporu može biti samo konačna odluka, odnosno odluka doneta povodom prigovora (žalbe) na prvostepenu odluku. U ovom slučaju, tužilac je tražio ocenu zakonitosti samo prvostepenog rešenja od 19.08.2013. godine, koje ne predstavlja konačnu odluku tuženog i koje zbog toga ne uživa sudsku zaštitu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, zaključak drugostepenog suda je pravilan, budući da je tužbom u ovom radnom sporu od 20.01.2014. godine tužilac tražio samo poništaj prvostepenog rešenja tužene od 19.08.2013. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu, a ne i drugostepenog rešenja, koje je konačno rešenje poslodavca. Takođe, tužiocu je drugostepenim rešenjem data ispravna pravna pouka u pogledu roka za pokretanje radnog spora pred nadležnim sudom. U pravnoj pouci je navedeno da je drugostepeno rešenje konačno rešenje u upravnom postupku i tužiocu je dat rok od 90 dana od dana prijema te odluke za pokretanje sudskog postupka. Prema članu 195. st. 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...) protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član a koga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora je 90 dana od dana dostavljanja rešenja (konačne odluke poslodavca), odnosno saznanja za povredu prava. Shodno navedenom, pravilni su razlozi apelacionog suda koji se svode na to da je prvostepeni sud ocenom zakonitosti prvostepenog rešenja postupao po neurednoj tužbi i odlučio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost, zbog čega je tužba pravilno odbačena. Protekom roka iz člana 195. Zakona o radu, odluka o prestanku radnog odnosa postala je pravnosnažna, što dovodi do gubitka prava na sudsku zaštitu ne samo u pogledu zahteva da se poništi osporeno rešenje, već i u pogledu sporednih zahteva za vraćanje na rad, uplatu doprinosa i naknadu izgubljene zarade, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu, zbog čega je pravilno odbijen tužbeni zahtev za vraćanje na rad, naknadu štete i uplatu doprinosa. Iz navedenih razloga, navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić