Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu ZPP) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, navodi revizije kojima se ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 372. stav 2. tačka 12. ZPP, nemaju značaja, jer se shodno članu 407. stav 1. tačka 2. ZPP, revizija ne može izjaviti zbog označene bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu Ugovora o radu broj .. od 08.02.2007. godine, gde je obavljao poslove vozača sanitetskog vozila u Službi hitne pomoći. Rešenjem tuženog broj .. od 10.10.2016. godine tužiocu je otkazan Ugovor o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 2. i 5. Zakona o radu i člana 17. stav 1. tačka 5. i 8. Ugovora o radu, jer je tužilac zloupotrebio položaj i prekoračio ovlašćenje vozača sanitetskog vozila, odnosno falsifikovao službene isprave – putne naloge, unoseći neistinite podatke, prikazujući da je na službenom putu proveo duže vremena od stvarno provedenog, ostvarujući time pravo na isplatu pune dnevnice, koju je u većem iznosu od pripadajućeg i naplatio, čime je tuženom pričinio materijalnu štetu a pribavljajući sebi nezakonitu imovinsku korist. Učinjene povrede radne obaveze utvrđene su na osnovu zapisnika Komisije tuženog, formirane od strane direktora, a radi provere naloga za službena putovanja, kojom prilikom je Komisija konstatovala navedene nepravilnosti u radu tužioca i to u vidu falsifikovanja i upisivanja lažnih podataka odnosno vremena provedenog na službenom putu. Tužilac je o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu upozoren pismenim putem aktom tuženog od 01.10.2016. godine, koji je tužilac primio i na isto se nije izjasnio.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu kao nezakonitog kao i zahtev za vraćanje tužioca na rad.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu Opštim aktom ili ugovorom o radu.

Ugovorom o radu, zaključen između parničnih stranaka, članom 17. propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i zloupotrebi položaj i prekorači ovlašćenja (tačka 5), i falsifikuje novčana i druga službena dokumenta (tačka 8).

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe i odredbe ugovora o radu, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi izveli pravilan zaključak da nema mesta poništaju kao nezakonitog rešenja o otkazu ugovora o radu kao i zahteva za vraćanje na rad, a revizijski navodi kojima se se osporava ovakav zaključak nižestepenih sudova su neosnovani.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužioca stekla obeležja povrede radne obaveze, obzirom da je tužilac kontinuirano, u periodu od 30.03.2016. godine do 23.06.2016. godine, prilikom obavljanja poslova na radnom mestu vozač sanitetskog vozila, u više navrata svojom krivicom, ponašajući se suprotno utvrđenim obavezama iz opisa svog posla, izvršio povredu radne obaveze u vidu zloupotrebe položaja, prekoračenja ovlašćenja i falsifikovanje službnih dokumenata, a koje povrede su aktima tuženog propisane kao otkazni razlog, zbog čega nema mesta poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu kao nezakonitog.

Stoga, nisu osnovani revizijski navodi tužioca kojima se osprava pravilna primena materijalnog prava.

Pravilno je tuženi, shodno odredbi člana 180. stav 1. Zakona o radu sproveo postupak za utvrđivanje tužiočeve odgovornosti za učinjene povrede radnih obaveza koje su mu stavljene na teret, donošenjem pismenog upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.

Obzirom da je odbijen kao neosnovan zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, to je neosnovan zahtev tužioca i zahtev za vraćanje na rad, obzirom na akcesorni karakter tog zahteva.

Ostalim navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što nije dozvoljeno u postupku po reviziji u smislu člana 407. stav 2. ZPP, pa ove navode Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao.

Primenom člana 414. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao presudu, s obzirom da se revizijom ponavljaju žalbeni razlozi koje je u potpunosti, detaljno nije obrazloženo, ocenio drugostepeni sud.

Zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen obzirom da odgovor na reviziju nije obavezan ni nužan u postupu po vanrednom pravnom leku, zvog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke, shodno članu 165 .stav 1. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić