.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2965/2021
18.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA, BB, VV i GG, svi iz ..., čiji je punomoćnik Petar Crnjanski advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 216/19 od 29.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 18.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 216/19 od 29.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 9520/10 od 06.09.2016. godine, odbijen je predlog tužilaca za ponavljanje postupka.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1 216/19 od 29.05.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 9520/10 od 06.09.2016. godine.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužioci su, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava (posebna revizija).
Postupak u ovom sporu pokrenut je pre stupanja na snagu važećeg Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11) pa se zato, na osnovu člana 506. stav 1. tog Zakona, o predlogu za ponavljanje postpuka odlučuje primenom odredbi Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 125/04 i 111/09 – ZPP). Zbog toga u ovom slučaju nema mesta primeni člana 404. važećeg Zakona parničnom postupku, na osnovu kojeg su tužioci izjavili reviziju, ali ni odredbe člana 395. ZPP jer je članom 412. stav 4. tog Zakona propisano da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odlučeno o predlogu za ponavljanje postupka.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 399. u vezi sa članom 412. stav 4. i 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revizije o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. u vezi člana 382. stav 1. ZPP, učinjenih u drugostepenom postupku propustom drugostepenog suda da se izjasni o navodima žalbe da je o predlogu za ponavljanje postupka trebalo da odlučuje sud koji je u drugom stepenu odlučivao o žalbi a ne prvostepeni sud, ne utiču na pravilnost pobijanog drugostepenog rešenja. Prema odredbi člana 429. stav 1. ZPP, drugostepeni sud odlučuje o predlogu za ponavljanje postupka samo ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi isključivo na postupak pred tim sudom, što ovde nije slučaj, s obzirom da je drugostepeni sud odbio žalbu tužilaca i potvrdio rešenje prvostepenog suda o povlačenju tužbe.
Tužioci su ponavljanje postupka, pravnosnažno okončanog rešenjem kojim se tužba smatra povučenom, tražili iz razloga predviđenog članom 422. tačka 11. ZPP jer je odlukom Ustavnog suda Už 2007/2010 od 11.07.2012. godine usvojena ustavna žalba i utvrđeno da je njenim podnosiocima povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku za naplatu novčanog potraživanja iz radnog odnosa, čiju naplatu i tužioci traže u ovom sporu.
Prvostepeni sud je podneti predlog odbio, sa obrazloženjem da tužioci nisu dokazali ispunjenost traženog osnova za ponavljanje postupka i da se dejstvo odluke Ustavnog suda može proširiti i na druga lica koja nisu podnosioci ustavne žalbe samo u skladu sa članom 87. Zakona o Ustavnom sudu.
Drugostepeni sud je prihvatio razloge nižestepenog suda i zato odbio žalbu tužilaca. Po stanovištu tog suda, tužioci ne mogu uspešno, pozivajući se na odluke donete u skladu sa stavom izraženim u odluci Ustavnog suda, zahtevati ponavljanje postupka koji nije pravnosnažno okončan u meritumu, već rešenjem kojim se tužba smatra povučenom.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno odlučili o predlogu tužilaca za ponavljanje postupka.
Iako su tačni navodi revizije da ponavljanje parničnog postupka nije uslovljeno vrstom odluke kojom je okončan postupak čije se ponavljanje traži, jer to ne sledi iz gramatičkog tumačenja člana 422. ZPP, ipak se razlog predviđen tačkom 11. tog člana ne može uspešno koristiti u postupku koji je okončan pravnosnažnim rešenjem o povlačenju tužbe. Prema toj odredbi, postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se ponoviti ako je, u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčenih Ustavom u parničnom postupku.
Odlukom Ustavnog suda Už 2007/2010 od 11.07.2012. godine utvrđena je povreda prava na pravično suđenje u parničnom postupku koji su podnosioci ustavne žalbe pokrenuli radi naplate novčanog potraživanja koja je predmet i ovog spora. Po logici stvari, ta odluka Ustavnog suda može se uspešno koristiti kao razlog za ponavljanje postupka koji je pravnosnažno završen u meritumu – odlukom o glavnoj stvari, jer je povreda ustavnog prava na pravično suđenje utvrđena zbog proizvoljne i arbitrarne primene materijalnog prava. U konkretnom slučaju, parnični postupak pravnosnažno je završen rešenjem kojim se tužba smatra povučenom, donetim primenom procesnog prava – odredbe člana 296. stav 2. ZPP, kojom je propisana pravna fikcija povlačenja tužbe za slučaj neopravdanog izostanka obe stranke sa ročišta za glavnu raspravu.
Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, irelevantni su navodi kojima se revidenti pozivaju na član 87. Zakona o Ustavnom sudu (prošireno dejstvo odluke Ustavnog suda), odnosno odluke sudova kojima je iz istog razloga dozvoljeno ponavljanje postupka, jer iz sadržine revizije proizilazi da su ti postupci bili pravnosnažno okončani meritornom odlukom.
Shodno izloženom, na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
