.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2969/2024
10.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Vesne Subić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Pavlović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, VU „Dedinje“, sa sedištem u Beogradu, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1047/24 od 13.03.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 10.04.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1047/24 od 13.03.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1047/24 od 13.03.2024. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3723/22 od 24.10.20231. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji za period od marta 2018. godine zaključno sa majem 2019. godine isplati 49.465,22 dinara i to u pojedinačnim novčanim iznosima i sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da za tužilju na iznose dosuđene stavom prvim izreke uplati PIO doprinose u iznosima i za periode, kao u njegovom sadržaju. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 147.708,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1047/24 od 13.03.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, s predlogom da sud o istoj odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao posebnoj u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Sl. Glasnik RS'', br. 72/11 ...10/23), Vrhovni sud je stao na stanovište da u ovoj vrsti spora nije potrebno ujednačavanje sudske prakse, niti novo tumačenje prava. Drugostepenom presudom pravnosnažno je odlučeno o isplati vojnog dodatka od 15%, primenom relevantnih odredbi Zakona o Vojsci Srbije, na osnovu kojih su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuju odredba člana 404. stav 1. ZPP. Revizijski navodi tužene ne predstavljaju pravno relevatni osnov za izjavljivanje posebne revizije imajući u vidu da se istim osporava utvrđeno činjenično stanje, što predstavlja nedozvoljen revizijski razlog kada se radi o reviziji iz člana 404. ZPP-a. Takođe, nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse budući da su presude na koje je ukazano revizijom, donete povodom drugačije činjeničnopravne situacije. Ukazivanje na bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Iz navedenih razloga na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužene na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena, ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate u ovoj pravnoj stvari podneta je 30.03.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 49.465,22 dinara.
Imajući u vidu izloženo, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Primenom odredbe člana 154. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je u stavu trećem izreke odbio zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka, jer troškovi nastali povodom odgovora na reviziju ne spadaju u nužne i potrebne troškove za odlučivanje o reviziji.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
