Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao i novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilje na ime neisplaćene razlike u plati za sporni period – od primljene zarade do visine koja je predviđena kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužilje usvojen doneta je na osnovu člana 138. Zakona o radu, kao i člana 7. Ugovora o radu zaključenog između tužilje i tuženog i ista ne odstupa od sudske prakse o tome da zaposleni ima pravo na naknadu zarade kako je predviđeno zakonom i ugovorom o radu. U reviziji tuženi se poziva na Odluku Ustavnog suda Iuo – 578/2011 od 27.06.2013. godine kojim je utvrđeno da Pravilnik tuženog nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Međutim, članom 7. Ugovora o radu su propisani uslovi i kriterijumi po kojim tužilja ostvaruje zaradu što je u skladu sa citiranom odredbom Zakona o radu. Da li je u takvom slučaju trebao da bude izmenjen ugovor o radu ne spada u nadležnost ocene ovog suda, pa stoga nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP kojim je propisano da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 16.10.2014. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 303.775,33 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome se tužbeni zahtevm odnosi na novčano potraživanje u kom pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Shodno iznetom, na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković