Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u stavu drugom, četvrtom i petom izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. i člana 407. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku.

Prethodno je u ovom sporu presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 476/12 od 02.11.2012. godine, stavom prvim izreke, usvojen tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje tuženog „Beohemija“ d.o.o. Beograd broj XP ... od 30.11.2011. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu broj XP ... od 01.04.2011. godine, usled ekonomskih i organizacionih promena. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi „Beohemija“ d.o.o. Beograd da tužilji na ime naknade štete zbog nezakonitog otkaza isplati iznos od 240.000,00 dinara sa zateznom kamatom počev od 30.11.2011. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi „Beohemija“ d.o.o. Beograd da joj na ime naknade štete zbog nezakonitog otkaza isplati iznos od 661.854,00 dinara sa zateznom kamatom počev od 30.11.2011. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi „Beohemija“ d.o.o. Beograd da tužilji na ime naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora isplati iznos od 40.000,00 dinara sa zateznom kamatom počev od 30.11.2011. godine pa do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi „Beohemija“ d.o.o. Beograd da joj na ime naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora isplati iznos od 10.103,85 dinara sa zateznom kamatom počev od 30.11.2011. godine pa do isplate. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 80.500,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 83/13 od 05.02.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 476/12 od 02.11.2012. godine, u stavu četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 476/12 od 02.11.2012. godine u stavu prvom, drugom, trećem i šestom izreke i u tom delu predmet upućen Drugom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

Drugi osnovni sud u Beogradu je zatim doneo presudu P1 141/14 od 29.12.2015. godine, koja je po žalbi tužilje, sa odgovorom na žalbu i spisima predmeta, dostavljena Apelacionom sudu u Beogradu, a rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1355/16 od 15.06.2017. godine predmet P1 141/14 je vraćen Drugom osnovnom sudu u Beogradu, radi dopune postupka, jer je prema izvodu sa veb sajta Agencije za privredne registre od 14.06.2017. godine tuženi u stečaju.

Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 141/14 od 11.09.2017. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari, na osnovu člana 222. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, jer je utvrđeno da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 62/2016 od 25.05.2016. godine otvoren postupak stečaja nad tuženim.

Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 141/14 od 15.03.2018. godine nastavljen je postupak u ovoj pravnoj stvari i spisi predmeta su prosleđeni Apelacionom sudu na odlučivanje po žalbi.

Po održanoj raspravi dana 23.09.2020. godine, koja je zakazana na osnovu člana 383. stav 4. i člana 384. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku, Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž1 3029/19 od 23.09.2020. godine koja se pobija revizijom.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13- US, 55/14 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, pa je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod „Beohemije“ d.o.o. Beograd, pravnog prethodnika tužene, na osnovu Ugovora o radu XP ... od 01.04.2011. godine, na radnom mestu ... i ... . Odlukom pravnog prethodnika tužene broj .. od 17.01.2011. godine utvrđeni su kriterijumi za proglašenje zaposlenih tehnološkim viškom i prema izveštaju o radu od 17.11.2011. godine izvršeno je vrednovanje tužilje za period od 01.08.2011. do 15.11.2011. godine. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova br. .. od 06.01.2011. godine, koji je zaveden pod brojem .. od 21.11.2011. godine, smanjen je broj izvršilaca na radnom mestu ... i ... sa četiri na tri izvršioca, a tužilji je na osnovu rešenja pravnog prethodnika tužene broj XR ... od 30.11.2011. godine prestao radni odnos sa 30.11.2011. godine zbog prestanka potrebe za njenim radom i isplaćena joj je otpremnina u iznosu od 37.207,00 dinara. Utvrđeno je i da je BB ocenila ..., pa i tužilju, da je tužilja radila u stanu koji je vlasništvo „Beohemije“ koji je direktor dobio na korišćenje, da je ocenjivanje izvršeno uz konsultaciju sa direktorom i da napred imenovana BB nije bila upoznata da radom tužilje, iako je bila njen neposredni rukovodilac.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je našao da tužilja nije bila izložena konkurenciji primenom razumno opravdanih, objektivnih i merljivih kriterijuma, a da njeno ocenjivanje nije izvršio šef kabineta generalnog direktora, koji nije ni imao uvid u njen rad, pa stoga nema objektivne primene kriterijuma koji se odnosi na rezultate rada u situaciji kada zaposleni ne radi na ugovorenim poslovima i ugovorenom mestu rada, već u stanu generalnog direktora pravnog prethodnika tužene, a njegovo ocenjivanje vrši ne za to ovlašćeno lice, već drugo lice – supruga direktora. Iz navedenih razloga, zaključeno je da je pogrešno primenjena odredba člana 179. stav 1. tačka 9) Zakona o radu, jer nije poštovana ni Odluka pravnog prethodnika tužene br. .. od 17.11.2011. godine kojom je propisano da se zaposleni koji su na istim poslovima vrednuju na osnovu kriterijuma i ocene rada od strane neposrednog rukovodioca, pa je poništeno rešenje pravnog prethodnika tužene broj XR ... od 30.11.2011. godine.

U odnosu na zahtev tužilje za naknadu štete umesto vraćanja na rad, u smislu odredbe člana 191. stav 4. Zakona o radu, drugostepeni sud je našao da tužilja ima pravo na naknadu štete u visini šest neto zarada koje bi ostvarila da je radila kod pravnog prethodnika tužene, s obzirom da je radila u periodu od 01.04.2011. do 30.11.2011. godine, da je do prestanka rada kod pravnog prethodnika tužene imala samo dve godine radnog staža, da je u vreme prestanka radnog odnosa imala 48 godina života, da joj je suprug preminuo ...2006. godine, da živi u porodičnoj zajednici sa sinom i da je od ...2012. godine prijavljena kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Drugostepeni sud je odlučio kondemnatornom presudom, ocenivši da sud odlučuje prema stanju materijalno-pravnog odnosa u vreme zaključenja glavne rasprave, a u to vreme tada tuženi „Beohemija“ d.o.o. Beograd nije bio u stečaju. Pri tom, posebno je cenio da je tužilja podnescima od 27.09.2017. godine i od 21.09.2019. godine tražila utvrđujuću presudu, ali te podneske u ovom delu nije uzeo u obzir, nalazeći da se tužbeni zahtev može menjati procesno dozvoljeno samo u stadijumu prvostepene rasprave.

Odredbama člana 90. Zakona o stečaju ( „Službeni glasnik RS“, br. 104/09 ... 83/14, 113/17, 44/18, 95/18) je propisano da se parnični postupak u kome je stečajni dužnik tuženi nastavlja, ako je: 1) tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac podneo blagovremenu i urednu prijavu potraživanja; 2) na ispitnom ročištu stečajni upravnik osporio prijavu potraživanja; 3) tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac zaključkom stečajnog sudije upućen na nastavak prekinutog parničnog postupka radi utvrđenja osporenog potraživanja; 4) tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac predložio nastavak prekinutog postupka u roku od osam dana od dana prijema zaključka stečajnog sudije iz tačke 3) ovog člana.

Prema odredbama člana 91. istog zakona, ako nisu ispunjeni svi uslovi iz člana 90. ovog zakona, parnični sud rešenjem odbacuje predlog za nastavaka prekinutog postupka (stav 1) ; ako su ispunjeni uslovi iz člana 90. ovog zakona parnični sud rešenjem protiv koga nije dozvoljena posebna žalba određuje nastavak postupka ( stav 2); ako se prekinuti parnični postupak vodio pred sudom opšte nadležnosti, taj sud se, ukoliko nastavi prekinuti postupak, rešenjem oglašava stvarno i mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji sprovodi stečajni postupak nad tuženim.

Odredbom člana 92. istog zakona je propisano da ukoliko u predlogu za nastavak postupka tužilac ne preinači tužbu postavljanjem utvrđujućeg umesto obavezujućeg tužbenog zahteva, nadležni sud će nastaviti postupak i odbaciti tužbu kao nedozvoljenu.

Odredbom člana 93. stav 1. istog zakona, propisano je da se od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškove stečajnog postupka.

U konkretnom slučaju utuženo potraživanje naknade štete umesto vraćanja na rad tužilje ne predstavlja potraživanje koje se odnosi na obaveze stečajne mase niti na troškove stečajnog postupka, pa se ne može prihvatiti stanovište drugostepenog suda u pogledu odlučivanja o tužbenom zahtevu kao kondemnatorno postavljenom, jer bi se na taj način omogućilo namirenje poverioca van stečaja, sprečilo bi se ostvarivanje cilja stečaja i povredila osnovna načela stečajnog postupka, načelo zaštite stečajnih poverilaca i načelo jednakog tretmana i ravnopravnosti poverilaca u stečajnom postupku. Saglasno tome, sud je prilikom odlučivanja morao uvažiti okolnost da je tužilja podnescima od 27.09.2017. godine i od 21.09.2019. godine opredelila tužbeni zahtev kao utvrđujući. Sama činjenica da je nad tuženim stečaj otvoren nakon zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom, a posledično i da je navedenim podnescima tužilje tužbeni zahtev opredeljen kao utvrđujući nakon zaključene rasprave pred prvostepenim sudom, koji sud je doneo rešenje o prekidu a zatim i o nastavku postupka, čini specifičnost ove procesne situacije, ali ne može isključiti primenu Zakona o stečaju koji je u konkretnom slučaju merodavan kao lex specialis, a time ni uspostavljenu zabranu isticanja obavezujućih zahteva u odnosu na ovde tuženu stečajnu masu.

Neosnovano se navodima revizije ukazuje da tužilja u predlogu za nastavak postupka nije preinačila tužbu postavljenjem utvrđujućeg tužbenog zahteva, te da je u smislu člana 92. Zakona o stečaju prvostepeni sud bio dužan da po nastavku postupka odbaci tužbu kao nedozvoljenu, upravo imajući u vidu da je podneskom od 27.09.2017. godine, a zatim i podneskom od 21.09.2019. godine, tužilja postavila utvrđujući tužbeni zahtev, zbog toga što joj je ovde utuženo potraživanje koje je prijavila u stečajnom postupku osporeno.

Sledom iznetog, drugostepeni sud je učinio povredu odredaba člana 374. stav 1. ZPP, pa je doneta presuda morala biti ukinuta u pobijanom delu, a u ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti i doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić