U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je lekar – specijalista ... i bio je u radnom odnosu kod tuženog po ugovoru o radu .. od 25.02.2009. godine sa pratećim aneksima, i to u Službi za zdravstvenu zaštitu ... u Domu zdravlja na ... sve do 01.08.2018.godine, kada je premeštem u Ambulantu tuženog u ... . Obaveštenje o premeštaju na drugo mesto rada upućeno je tužiocu putem mejla 27.07.2018. godine i to obaveštenje mu je medicinska sestra donela 31.07.2018. godine, što je odbio. Zbog nemogućnosti da evidentira svoje prisustvo na radu dana 03.08.2017. godine, tužilac se istog dana, u 7,10 časova, obratio tuženom i tada je putem mejla obavešten da ne postoji opcija upisa prisustva na starom mestu rada, na ..., kao i da može da potvrdi svoje prisustvo u objektu u kome radi. Radno vreme tužioca je bilo od 7,00 do 13,30 časova u prvoj smeni, odnosno od 13,30 do 20,00 časova u drugoj smeni. Tuženi je 01.10.2018. godine doneo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu tužiocu zbog učinjene teže povrede radne obaveze koja se sastoji u nepoštovanju radnog vremena, budući da iz individualnog izveštaja o prisutnosti na radu od 10.10.2018. godine koje je sastavni deo upozorenja, proizlazi da je tužilac u periodu 01.08.2018. godine do 30.09.2018. godine, zakasnio 15 radnih dana, da je dva radna dana ranije otišao sa posla (20.09.2018. i 21.09.2018. godine) i da tri radna dana nije evidentrio svoj dolazak i odlazak sa posla (06. – 08.08.2018. godine). Na opisani način, tužilac je učinio povredu radne obaveze iz člana 7. alineja 17. Aneksa ugovora o radu od 24.10.2012. godine i člana 3. Pravilnika tuženog o evidentiranju ulaska – izlaska zaposlenih primenom „RF ID“ kartice. Tužilac je primio upozorenje 03.10.2018. godine i na isto se izjasnio ne osporavajući otkazne razloge. Rešenjem tuženog br. .. od 15.10.2018. godine, koje je iste sadržine kao upozorenje, tužiocu je otkazan ugovor o radu. U osporenom rešenju, naveden je otkazni razlog razlog propisan Zakonom o radu (čl.179. st. 2. tač. 5.), kao i povrede radne obaveze propisane Aneksom ugovorom o radu – nepoštovanje radnog vremena, zakašnjenje i raniji odlasci sa posla neprekidno 7 radnih dana ili sa prekidima 14 radnih dana u toku dva meseca, kao i povrede utvrđene navedenim Pravilnikom tuženog - neprijavljivanje dolaska na rad i odlaska sa rada, odnosno ulaska i izlaska iz objekta približavanjem svoje lične kartice na odgovarajući čitač. Rešenje sadrži činjenični opis povrede radnih obaveza koje su tužiocu stavljene na teret, navod da je tužiocu dostavljeno upozorenje, da se na isto izjasnio i da nije opravdao razloge iz upozorenja, kao i pouku o pravnom leku.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog kojim mu je otkazan ugovor o radu i tuženi obaveže da tužioca vrati na rad i da mu nanadi štetu u visini izgubljene zarade.

Naime, utvrđeno je da je tužilac svojom krivicom učinio težu povredu radne obaveze koja mu je osporenim rešenjem stavljena na teret, u smislu člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05...95/18), a koje su propisane odredbom člana 3. Pravilnika tuženog od 13.03.2013. godine i članom 7. alineja 17. Aneksa ugovora o radu od 24.10.2012. godine. U postupku je utvrđeno da je tužilac u periodu od 01.08.2018. godine do 30.09.2018. godine, na radnom mestu na kome je raspoređen, zakasnio 15 radnih dana, da je 2 dana ranije otišao sa posla i da 3 dana nije evidentirao dolazak i odlazak sa posla. Pre donošenja osporenog rešenja, tužiocu je dostavljeno upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu na koje se izjasnio, čime mu je omogućeno pravo na odbranu, saglasno članu 180. stav 1. Zakona o radu. S obzirom na navedeno, pobijano rešenje je zakonito i tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad i da mu naknadi štetu u vidu izgubljene zarade, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Suprotno revizijskim navodima, pravilna je ocena drugostepenog suda da otkazni akti (upozorenje i rešenje o otkazu) sadrže činjenice i dokaze putem kojih se mogu identifikovi povrede radne obaveze, i to u odnosu na vreme, mesto i način izvršenja, koje je poslodavac naveo u rešenju i upozorenju, saglasno članu 180. stav 2. i članu 185. Zakona o radu. S obzirom da je tužilac obavešten o premeštaju u Ambulantu tuženog u ..., koje je njegovo mesto rada po ugovoru o radu, neprihvatljiv je navod tužioca da u spornom rešenju nije određeno mesto izvršenja povrede radne obaveze. Takođe, nije od značaja ni tvrdnja izneta u reviziji da usled eventualnog zakašnjenja nije nastala šteta za poslodavca, jer postojanje štete nije od značaja za ispunjenost otkaznog razloga iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić