Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 427/20 od 03.06.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, delu stava trećeg izreke za dosuđene doprinose za obavezno socijalno osiguranje na iznose dosuđene stavom prvim izreke i u stavu četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj isplati na ime razlike između isplaćenog i pripadajućeg vojnog dodatka od 20% na osnovnu zaradu u visini minimalne zarade za period od juna 2015. godine do jula 2019. godine, novčane iznose po mesecima, sa zakonskom zateznom kamatom i datumom kamatnog početka, kao u stavu drugom izreke i u preostalom delu stava trećeg izreke za dosuđene doprinose za obavezno socijalno osiguranje na iznose dosuđene stavom drugim izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 9.000,00 dinara, a preko dosuđenog do traženog iznosa, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja na preinačeni deo presude, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka koje, saglasno članu 407. stav 1. ZPP, mogu biti revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme u svojstvu civilnog lica na službi u VSCG, Vojna ustanova „Dedinje“, raspoređena na radno mesto radnik za spremanje prostorije 1. odeljka u okviru pogona za održavanje čistoće na VMA, za koje je sistematizacijom radnih mesta predviđena stručna sprema PKV, na osnovu rešenja tužene od 24.03.2006. godine. Rešenjem joj je određena i plata koja, između ostalog, sadrži i vojni dodatak od 15%, u skladu sa članom 19. stav 2. Pravilnika o raspodeli dobiti i zarada civilnih lica u VU ''Dedinje''. Rešenjem od 26.03.2018. godine tužilja je sa 05.03.2018. godine raspoređena na radno mesto radnika za spremanje prostorija u servisu za održavanje čistoće, nastavlja da obavlja poslove i zadatke koje je obavljala a do donošenja nove analitičke procene plata joj takođe ostaje nepromenjena.

Prema ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud je ocenio da je zahtev tužilje za isplatu razlike za vojni dodatak osnovan, jer je tužena trebalo direktno da primeni odredbu člana 24. stav 1. Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, kojom je propisano uvećanje koeficijenta za radno mesto civilnog lica od 20%.

Drugostepeni sud je ocenio da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, zbog čega je presudu u ovom delu preinačio i tužbeni zahtev tužilje za uvećanje plate po osnovu razlike za vojni dodatak odbio. Po oceni drugostepenog suda, tužilji ne pripada povećanje vojnog dodatka od 20%, jer se na nju ne mogu primeniti odredbe Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, već tužilji pripada vojni dodatak od 15%, predviđen članom 19. stav 1. Pravilnika o raspodeli dobiti i zarada civilnih lica u VU ''Dedinje''. Ovo iz razloga što je VU „Dedinje“ i dalje u procesu transformacije u vojnu ustanovu, pa tako ni tužilja još uvek nije stekla status vojnog službenika ili vojnog nameštenika, da bi se na nju mogao primeniti Pravilnik o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je odluka drugostepenog suda zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 24. stav 2. Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije (''Službeni vojni list'' br. 28/11 i 10/17), propisano je da se civilnom licu zbog posebnih uslova pod kojima vrši službu u Vojsci Srbije, propisanih članom 83. stav 1. i 2. Zakona o Vojsci Srbije, koeficijent radnog mesta iz stava 1. ovog člana uvećava za 20%.

Odredbom člana 19.stav 1. Pravilnika o raspodeli dobiti i zarada civilnih lica u VU ''Dedinje'' od 10.04.2006. godine, propisano je da civilnom licu u ustanovi pripada vojni dodatak zbog posebnih uslova rada pod kojima vrši službu u vojsci, a naročito zbog učešća na vojnim vežbama, logorovanjima, manevrima i uzbunama, rada dužeg od punog radnog vremena (član 96. i 135. Zakona o VJ), vršenja službe u svim uslovima, kao i zbog drugih vanrednih situacija prouzrokovanih potrebama borbene gotovosti i to 15% od osnovne plate, dok je stavom 2. propisano da u slučaju promene odredbe Zakona o vojsci koja reguliše isplatu vojnog dodatka civilnim licima na službi u VSCG, promena se direktno primenjuje u ustanovi bez posebne izmene Pravilnika.

Članom 194. Zakona o Vojsci Srbije (''Službeni glasnik RS'' br. 116/2007, 94/2019), propisano je da civilna lica na službi u Vojsci Srbije, danom stupanja na snagu ovog zakona postaju vojni službenici ili vojni nameštenici (stav 1.), a ministar odbrane će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti propis kojim će urediti postupak prevođenja iz stava 1. ovog člana (stav 4.).

Odredbom člana 195. istog zakona, između ostalog, predviđeno je da do stupanja na snagu propisa iz stava 1. ovog člana civilna lica u službi u Vojsci Srbije zaposlena u ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti, zadržavaju prava i obaveze iz radnog odnosa prema Zakonu o Vojsci Jugoslavije.

U konkretnom slučaju, tužilja je raspoređena u svojstvu civilnog lica u vojno dohodovnoj ustanovi koja posluje po principu sticanja i raspodele dobiti i nije stupanjem na snagu Zakona o Vojsci Srbije, shodno članu 194. stav 1. stekla status vojnog službenika ili nameštenika, pa pravo na isplatu plate i drugih primanja (pa i vojnog dodatka) ostvaruje po propisima kojima se uređuje poslovanje tih ustanova. Suprotno navodima revizije, pravilno je u pobijanoj odluci zaključeno da tuženi nije bio dužan da tužilji isplati vojni dodatak od 20% od osnovne zarade, imajući u vidu navedenu odredbu člana 195. Zakona o Vojsci Srbije, jer VU ''Dedinje'' posluje po principu sticanja i raspodele dobiti, a tužilja kao civilno lice u službi u Vojsci Srbije, zaposlena u ovoj ustanovi zadržala je još uvek sva prava i obaveze iz radnog odnosa prema Zakonu o Vojsci Jugoslavije.

Ostalim navodima revizije se ne dovodi u pitanje pravilnost pobijane presude, pa je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka, jer po ovom pravnom leku tužilja nije uspela, pa je primenom odredbe člana 165. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić