Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vlastimir Filipović, advokat iz ..., protiv tuženog Prvog prigradskog pozorišta „Lazarevac“ iz Lazarevca, čiji je zakonski zastupnik Opštinski pravobranilac Gradske opštine Lazarevac, radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude 28.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE, presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2584/18 od 22.05.2019. godine i presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 270/17 od 07.05.2018. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu, P1 270/17 od 07.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog broj .../... od 29.12.2016. godine, kao nezakonito i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad kod tuženog i da ga rasporedi na radno mesto koje odgovara stručnoj spremi, vrsti stručne spreme, znanju i sposobnostima, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati naknadu zaostale zarade, kao i da mu na tu zaradu uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom plati na ime troškova parničnog postupka iznos od 70.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2584/18 od 22.05.2019. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog kao nezakonito i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad, u stavu drugom i trećem izreke i u tom delu žalba tužioca se odbija kao neosnovana. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke i odbačena tužba tužioca u delu zahteva da se obaveže tuženi da tužioca rasporedi na radno mesto koje odgovara stručnoj spremi, vrsti stručne spreme, znanju i sposobnostima. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o radu na određeno vreme sa nepunim radnim vremenom broj .../... od 17.12.2012. godine, u trajanju od jedne godine i početkom rada od 25.12.2012. godine, na poslovima ... Dana 12.08.2013. godine tužilac je zaključio aneks ugovora o radu broj .../... kojim je ugovoren radni odnos na određeno vreme u trajanju od tri godine počev od 25.12.2012. godine. Zatim su tužilac i tuženi dana 25.12.2013. godine zaključili novi ugovor o radu broj .../... od 25.12.2013. godine, kojim je tužilac zasnovao radni odnos na određeno vreme kod tuženog na period od tri godine počev od 25.12.2013. godine, kao i aneks broj ... ugovora o radu broj .../... od 24.08.2015. godine, kojim je ugovoreno da je tužilac radni odnos zasnovao na period od tri godine počev od 25.12.2012. godine. Rešenjem o prestanku radnog odnosa broj .../... od 29.12.2016. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu broj .../... od 25.12.2013. godine, zbog isteka roka na koji je zasnovan i utvrđeno da mu radni odnos prestaje dana 24.12.2016. godine.

S obzirom na utvrđeno nižestepeni sudovi su ocenili da je rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa od 29.12.2016. godine zakonito, jer je doneto zbog isteka roka od tri godine na koji je zasnovan radni odnos ugovorom o radu broj ..../... od 25.12.2013. godine. Takođe, nižestepeni sudovi su zaključili da na zakonitost navedenog rešenja ne utiče isticanje tužioca da je došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme s obzirom da tužilac postavljenim tužbenim zahtevom nije tražio utvrđenje postojanja radnog odnosa.

Ovakav zaključak nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti kao pravilan, zbog čega su osnovani navodi u reviziji kojima se ukazuje da je prilikom donošenja pobijane presude pogrešno primenjeno materijalno pravo, što je za posledicu imalo i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega su odluke nižestepenih sudova morale biti ukinute.

Naime, odrdbom člana 50. Zakona o kulturi („Službeni glasnik RS“ broj 72/2009), propisano je da lice koje obavlja umetničke, programske i stručne poslove u ustanovi zasniva radni odnos ugovorom o radu na period do 3 godine sa mogućnošću ponovnog zaključenja. Identična odredba sadržana je i u članu 8. Kolektivnog ugovora tuženog.

Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05...32/13), propisano je da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koje traje određeno vreme i slično, za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 24 meseca; stavom 4. propisano je da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su odbili zahtev tužioca za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa zbog isteka roka na koji je zasnovan, a da se prethodno nisu bavili pitanjem da li je radni odnos na određeno vreme postao radni odnos na neodređeno vreme, odnosno da li je tužilac nastavio da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka na koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme počev od 25.12.2012. godine (imajući u vidu poslednji zaključen Aneks ... od 24.08.2015. godine), da li je u kontinuitetu obavljao istovrsne i sistematizovane poslove kod tuženog.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će kao prethodno pitanje ispitati postojanje uslova za prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, imajući u vidu da od utvrđenja ove činjenice zavisi i zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu čiji poništaj tužilac traži u ovom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić