Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Branke Dražić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Jakovljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi isplate otpremnine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 991/21 od 05.03.2021. godine, u sednici održanoj 20.01.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 991/21 od 05.03.2021. godine, kao o posebnoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 991/21 od  05.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1923/19 od 21.10.2020. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da isplati tužiocu iznos od 380.043,84 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.02.2014. godine, kao dana kada je utvrđeno pravo tužioca na starosnu penziju, pa do isplate. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. 

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 991/21 od 05.03.2021. godine, stavom prvim izreke žalba tužene je odbijena i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1923/19 od 21.10.2020. godine, u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi i predmet u ukinutom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, Republika Srbijaradi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Tužilac uz reviziju nije priložio odgovarajuće sudske odluke koje bi potkrepile tvrdnju o postojanju različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova o istom tužbenom zahtevu kao što je konkretan, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Obrazloženja pobijanih presuda za odluku o odbijanju tužbenog zahteva zbog zastarelosti potraživanja u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava – odredaba čl. 360, 361, 362. i 388. Zakona o obligacionim odnosima i člana 196. Zakona o radu. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u tom smislu odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni navedenih zakonskih odredbi, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate otpremnine podneta je 20.02.2019. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 380.043,84 dinara.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić