Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog bila u radnom odnosu na neodređeno vreme na poslovima ..., na osnovu zaključenog ugovora o radu broj .. od 15.11.2006. godine. Rešenjem tuženog br. .. od 28.02.2019. godine tužilji je otkazan ugovor o radu sa aneksima, primenom otkaznog razloga iz člana 179. stav 5. tačka 1.) Zakona o radu, te joj je radni odnos kod tuženog prestao dana 28.02.2019. godine, uz isplatu otpremnine u iznosu od 169.321,66 dinara. Donošenju ovog rešenja prethodila je odluka tuženog br. .. od 27.02.2019. godine o utvrđivanju viška zaposlenih, u kojoj je, pored ostalog, navedeno da je tuženi izvršio promene tehnološke, ekonomske i organizacione strukture, od kojih su ekonomske dominantne imajući u vidu kontinuirano privređivanje sa gubitkom koji za 2018. godinu iznosi 239.000.000,00 dinara. Navedeno je i da kod tuženog na dan 27.02.2019. godine ima ukupno 942 zaposlenih na neodređeno vreme, od kog broja je 25 zaposlenih utvrđeno kao višak prema spisku – prilogu koji je sastavni deo odluke (na kome se našla i tužilja), te da je višak zaposlenih utvrđen primenom kriterijuma predviđenih istom odlukom (radni učinak – rezultati rada koje je zaposleni ostvario u prethodna tri meseca prema oceni nadležnog rukovodioca; imovno stanje zaposlenog; radni staž zaposlenog; zdravstveno stanje zaposlenog; broj dece na školovanju; pristanak zaposlenog). Tuženi nije doneo program rešavanja viška zaposlenih.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili zahtev tužilje i poništili kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14) propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Prema odredbi člana 153. stav 2. ovog zakona, program rešavanja viška zaposlenih je dužan da donese i poslodavac koji utvrdi da će doći do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.

U sprovedenom parničnom postupku nesumnjivo je utvrđeno da je kod tuženog na dan 27.02.2019. godine bilo u radnom odnosu na neodređeno vreme ukupno 942 zaposlenih, od kog broja je 25 zaposlenih utvrđeno kao tehnološki višak, a da je prema izveštaju Centralnog registra iz Beograda tuženi izvršio prijem u radni odnos 25 lica u periodu od 01.01.2019. do 30.06.2019. godine.

Na osnovu navedenog, tuženi je bio dužan da u skladu sa citiranom odredbom člana 153. stav 2. Zakona o radu donese program rešavanja viška zaposlenih. Pored toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno stanovište nižestepenih sudova da tuženi nije dokazao da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zasnovano na prethodno sprovedenom postupku bodovanja zaposlenih na istom radnom mestu (tužilje u konkurenciji sa drugim izvršiocima na radnom mestu ...), primenom merila i kriterijuma utvrđenih članom 3. Odluke br. .. od 27.02.2019. godine, te da nije bilo osnova za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu saglasno citiranoj odredbi člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu.

Kako je tužilji nezakonito prestao radni odnos, pravilno je primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu obavezan tuženi da tužilju vrati na rad.

Vrhovni kasacioni sud je nije posebno cenio navode revizije imajući u vidu da se u reviziji u suštini ponavljaju navodi isticani u žalbi koji su bili predmet pravilne ocene u drugostepenoj presudi.

S obzirom na izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tuženog odbijena kao neosnovana, u smislu člana 153. stav 1. ZPP, odbijen je i zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća - sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić