.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2992/2021
15.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Aleksandar Bukvić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Dubrava“ iz Knjaževca, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo u Knjaževcu, radi naknade troškova prevoza, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1320/21 od 21.05.2021. godine, u sednici održanoj 15.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1320/21 od 21.05.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1320/21 od 21.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Knjaževcu P1 50/18 od 25.12.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime neisplaćenih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, za period od 01.06.2015. godine do 30.06.2017. godine, isplati ukupan iznos od 11.324,71 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene mesečne iznose, bliže određene ovim stavom izreke, dok je tužbeni zahtev za višak od dosuđenog iznosa od 11.324,71 dinara, do traženog iznosa od 15.411,20 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog mesečnog iznosa do konačne isplate, odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 51.206,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1320/21 od 21.05.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje primenom odredbe člana 404. ZPP.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite o kojoj je odlučeno pobijanom presudom je isplata na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade, nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, sa kojih razloga u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stoga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 13.06.2018. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 11.324,71 dinar.
S obzirom na to da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužene nedozvoljena.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
