Blagovremenom revizijom tužilac pobija pravnosnažnu drugostepenu presudu zbog pogrešne primene materijalnog prava ukazujući da je drugostepeni sud pogrešno računao rok za podnošenje tužbe, te da je izveo pogrešan zaključak o prekluziji tužiočevog prava. Predlaže da se revizija usvoji, drugostepena presuda ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su zaključili Ugovor o radu 23.05.2013. godine kojim je zasnovan radni odnos na određeno vreme, na period od četiri meseca, do 22.09.2013. godine na radnom mestu ... . Rešenjem donetim 22.09.2013. godine utvrđeno je da je tužiocu radni odnos prestao istekom roka na koji je zasnovan. Novi ugovor je zaključen 12.11.2013. godine, na određeno vreme od šest meseci, odnosno do 11.05.2014. godine na poslovima ... . Rešenjem dostavljenim tužiocu 09.05.2014. godine utvrđeno je da tužiocu radni odnos prestaje 11.05.2014. godine zbog isteka ugovorenog roka. Zatim je zaključen ugovor 12.05.2014. godine na određeno vreme od četiri meseca, do 11.09.2014. godine, takođe na poslovima ... . Rešenjem donetim 09.09.2014. godine, dostavljenim tužiocu 22.09.2014. godine, utvrđeno je da mu radni odnos prestaje dana 11.09.2014. godine, zbog isteka roka na koji je zasnovan. Tužilac je marta 2013. godine počeo sa probnim radom radi obuke za poslove ... . Kada je tužena smatrala da je stekao potrebno znanje i iskustvo, dana 29.04.2013. godine, počeo je sa radom kao ..., ali bez zaključenja ugovora o radu. U dostavljenim putnim nalozima od 29.04.2013, 30.04.2013, 02.05.2013, 03.05.2013, 06.05.2013. i 11.05.2013. godine, upisano je ime tužioca kao člana posade. Isto proizlazi i iz tahografskih lista za isti period, a sve liste i nalozi datiraju pre ugovora o radu, odnosno od 11.05.2013. do 23.05.2013. godine. Iz lekarskog uverenja nadležne lekarske komisije utvrđeno je da je potvrđeno da je tužilac sposoban za upravljanje motornim vozilima „B“, „C“ i „E“ kategorije što je neophodni uslov za zasnivanje radnog odnosa, s tim da nedostaje datum izdavanja. Overena kopija datira 14.05.2013. godine. Tužilac je tvrdio da je radni odnos zasnovan stupanjem na rad kod tužene bez zaključenog ugovora o radu, pa tužbom traži utvrđenje da je radni odnos zasnovan, te da se ponište docnije zaključeni ugovori o radu na određeno vreme, kao i rešenja o otkazu ugovora zbog isteka vremena na koji su zaključeni.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud zaključuje da je tužilac stupanjem na rad dana 15.05.2013. godine bez zaključenog ugovora o radu, zasnovao radni odnos na neodređeno vreme. Zato poništava kao nezakonite sve docnije zaključene ugovore o radu na određeno vreme, kao i rešenja o utvrđenju prestanka radnog odnosa zbog isteka vremena na koji su isti ugovori zaključeni, te tuženog poslodavca obavezuje da tužioca vrati na rad. Ocenjujući blagovremenost podnete tužbe, nalazi da je ista podneta u okviru roka predviđenog članom 195. stav 2. Zakona o radu, jer je poslednje rešenje o otkazu ugovora o radu na određeno vreme doneto 09.09.2014. godine, a tužba je podneta 07.11.2014. godine.

Drugostepeni sud ne prihvata stanovište prvostepenog suda u pogledu ocene blagovremenosti podnete tužbe. S obzirom na utvrđenje prvostepenog suda da je tužilac stupanjem na rad 15.05.2013. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, smatra da je 23.05.2013. godine, kada je zaključio prvi ugovor o radu na određeno vreme imao saznanje o povredi svog prava, da je tada počeo da teče prekluzivni rok od 60 dana iz člana 195. Zakona o radu i da je rok istekao pre podnošenja tužbe. Stoga drugostepeni sud preinačava prvostepenu presudu i odbija zahteve tužioca.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo. Saglasno članu 195. stav 2. Zakona o radu, rok za pokretanje spora je 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava. Poslednje rešenje o otkazu ugovora o radu na određeno vreme tužiocu je doneto 09.09.2014. godine, pa je tek dostavljanjem, odnosno prijemom ovog rešenja tužilac saznao za povredu i posledicu izrečenu rešenjem. S obzirom da je tužba podneta 07.11.2014. godine, proizlazi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je tužba podneta u zakonom propisanom roku. Stoga je pravilna odluka prvostepenog suda o usvajanju zahteva za utvrđenje da je tužilac radni odnos zasnovao sa tuženom na neodređeno vreme stupanjem na rad bez zaključenja ugovora o radu, na osnovu člana 32. stav 2. Zakona o radu, pa su na osnovu člana 32. stav 2. Zakona o radu na neodređeno vreme pa su pravilno kao nezakoniti poništeni docnije zaključeni ugovori o radu na određeno vreme, kao i rešenja o njihovim otkazima, zbog isteka vremena na koje su zaključeni.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci ove presude. S obzirom da je tužilac uspeo u revizijskom postupku, na osnovu člana 153, 164. i 165. ZPP, dosuđeni su mu troškovi u visini sastava revizije po važećoj AT.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić