.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3000/2021
27.01.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici po tužbi tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Jandrić Vilovski, advokat u ..., protiv tužene OŠ „Vuk Karadžić“ u ..., čiji je punomoćnik Gordana Velikinac, advokat u ..., radi naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1578/21 od 18.06.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 27. januara 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1578/21 od 18.06.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1578/21 od 18.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu 14 P1 114/2020 od 02.03.2021. godine, u stavu prvom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da tužilji na ime neisplaćenih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, u periodu od 01.02.2017. godine do 31.12.2019. godine, isplati iznos od 69.833,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2017. godine do isplate. U stavu drugom izreke obavezana je tužilja da tuženoj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 23.150,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1578/21 od 18.06.2021. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena navedena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužilje kojim je tražila naknadu putnih troškova za razdaljinu od 260m kolika je udaljenost od autobuske stanice u ... do tužene škole u kojoj je tužilja zaposlena. Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev kao neosnovan. O ovom pravu tužilje, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima, sa istim ili bitno sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Tužena je u spornom periodu tužilji plaćala naknadu troškova prevoza za javni gradski autobuski prevoz u Novom Sadu i za međumesni prevoz na relaciji Novi Sad (mesto stanovanja) – ... (mesto rada), kao i ... – Novi Sad. Tužilji pripadaju troškovi prevoza s obzirom na opravdanost potrebe za gradskim prevozom i po principu stvarnih izdataka. Revident ukazuje na drugačije odluke Vrhovnog kasacionog suda. Time ne ukazuje osnovano na postojanje neujednačene sudske prakse u istoj činjenično – pravnoj situaciji, da bi bilo potrebno dozvoliti izjavljenu reviziju kao posebnu i o njoj odlučivati radi ujednačavanja sudske prakse. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije.
Iz iznetih razloga je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužilje za naknadu troškova za dokazak i odlazak sa rada. U konkretnom slučaju tužba je podneta dana 12.02.2020. godine, a preinačena 17.09.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke je 69.833,45 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost od 593,91 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe
Ovaj spor iz radnog odnosa ne odnosi se na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu. Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, izjavljena revizija nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci ovog rešenja u drugom stavu.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
