Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Božidara Vujičića, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Graić, advokat iz ..., protiv tuženih BB, čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i VV iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1473/19 od 08.05.2019. godine, u sednici održanoj 16.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog BB, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1473/19 od 08.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog BB, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1473/19 od 08.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 868/2018 od 08.02.2019. godine, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti tog suda. Odbijen je predlog za prekid postupka. Tužbeni zahtev je usvojen i obavezani su tuženi da tužiocu solidarno plate za period od 01.03.2015. godine do 31.08.2015. godine i to na ime naknade troškova za ishranu u toku rada 41.823,73 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.11.2018. godine do isplate, kao i na ime obračunate zakonske zatezne kamate 16.930,76 dinara i na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora 18.510,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.11.2018. godine do isplate, kao i na ime obračunate zakonske zatezne kamate 7.420,16 dinara. Obavezan je tuženi VV da tužiocu plati za period od 01.09.2015. godine do 25.12.2017. godine na ime naknade troškova za ishranu u toku rada 183.091,58 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.11.2018. godine do isplate, kao i na ime obračunate zakonske zatezne kamate 43.417,78 dinara i na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora 85.706,26 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 06.11.2018. godine do isplate, kao i na ime obračunate zakonske zatezne kamate 18.891,13 dinara. Obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka od 79.831,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1473/19 od 08.05.2019. godine, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 868/18 od 08.02.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a prema stavu 2. istog člana o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati na ime naknade za ishranu u toku rada i naknade regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan, a tuženi su solidarno obavezani da za period od 01.03.2015. godine do 31.08.2015. godine plate ove naknade tužiocu. O pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade za regres u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora podneta je 13.04.2018. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude u odnosu na tuženog BB je 60.333,73 dinara.

Imajući u vidu da je reč o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić