U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na osnovu ugovora o radu od 30.04.2015. godine, kojim je raspoređen na poslove ... tehničara za šume sopstvenika. Rešenjem tuženog od 03.03.2016. godine, otkazan mu je ugovor o radu, primenom člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu, zbog povrede radne obaveze iz člana 16. stav 1. tačka 2. i 14. Ugovora o radu, kojima je kao osnov za otkaz propisano neblagovremeno, nesavesno ili nemarno i sa dužnom pažnjom neizvršavanje radnih zadataka; izdavanje robe bez prateće dokumentacije ili izdavanje manje ili veće količine robe u odnosu na ugovorenu ili izdavanje robe koja je drugačijeg kvaliteta u odnosu na ugovoreno. Stavljeno mu je na teret da je u subotu 19.09.2015. godine (neradan dan), oko 18,00 časova, na traktorskoj prikolici izvršio žigosanje 5m3 ogrevnog drveta – hrasta i bukve, pri čemu za navedenu zapreminu nije izdao odgovarajući dokument – propratnicu, niti je u skladu sa zakonom obračunao i utvrdio visinu naknade za šume sopstvenika koja se vrši u postupku doznake, pre žigosanja, i na taj način je pustio u promet ogrevno drvo bez odgovarajuće dokumentacije. U rešenju je navedeno i da je tužilac bio u obavezi da nakon dobijanja zahteva za doznake stabala za seču u šumama sopstvenika, prvo izvrši obeležavanje stabala za seču, pa tek nakon seče i izrade drvnih sortimenata vrši njihovo žigosanje.

Ispitujući zakonitost pobijanog rešenja, sudovi su utvrdili da su 19.09.2015. godine, prilikom redovne kontrole, čuvari zaštićenog područja naišli na dva traktora sa drvima, koja su bila žigosana zelenom farbom i šumskim žigom, bez propratnice, da drva potiču iz šume BB, koji je sa VV vršio prevoz ovih drva, da je drva žigosao tužilac bez prethodnog izdavanja propratnice, da na traktorima ima ukupno 5m3 ogrevnog drveta – hrasta i bukve, da su drva suvarci (izgoreli u požaru) skupljani sa zemlje. Međutim u traktorima se tom prilikom nalazilo i 5-6 posečenih panjeva, koje je BB tom prilikom posekao da bi popunio prikolice, što je on i potvrdio i pismenom izjavom na zapisniku koji je sačinila služba čuvara zaštićenog područja, koja je 23.09.2015. godine vršila vanrednu kontrolu i u šumi ovog sopstvenika utvrdila da postoji 6 bespravno posečenih panjeva hrasta, bez izdate doznake. BB je naveo i da je tužioca obavestio da će toga dana ići u šumu da sakuplja ležake, ali da mu nije rekao da će seći i panjeve, te da je tužilac drvo žigosao u prikolici, jer su se sreli na putu, ali da panjeve nije mogao da vidi jer su u prilkolici bili ispod ležaka. Pre donošenja rešenja tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se on izjasnio, navdeći da u konkretnom slučaju nije izdao propratnicu, jer se radilo o drvetu koje se skuplja po šumi – ležaci, za koje nije propisano da se izdaje dokumentacija, te da je drvo žigosao da bi se znalo njegovo poreklo, a da je sopstvenik šume predao zahtev za doznaku, koju on (tužilac) u tom periodu – prema rasporedu poslova nije mogao da izda, već je radio samo otpremu drva.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i poništio rešenje o otkazu ugovora o radu, uz obavezu tuženog da ga vrati na rad, nalazeći da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 85. Zakona o šumama, s obzirom da se radi o suvom drvetu – ležacima, koji su sakupljeni u šumi, a da tužilac ne može biti odgovoran i za posečene panjeve hrasta koji su se nalazili u prikolicama, s obzirom da nije imao saznanje o tome, zbog čega ne može biti ni odgovoran za povredu radne obaveze koja mu je pobijanom odlukom tuženog stavljena na teret.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud, pobijanom odlukom pravilnom primenom materijalnog prava, na ovako utvrđeno činjenično stanje, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, kao neosnovan.

Naime, prema odredbi člana 57. Zakona o šumama (“Sl. glasnik RS” br.30/10 i 93/12), seča stabala u šumama može da se vrši samo posle izvršenog odabiranja, obeležavanja doznačnim žigom i evidentiranja stabala za seču, pri čemu se doznakom smatra i obeležavanje površine šume planirane za čistu seču ili krčenje, kao i obeležavanje posebnim žigom panjeva bespravno posečenih stabala. I odredbom člana 60. Zakona je zabranjeno da se posečeno drvo iz šume i šumsko drveće koje potiče sa površine koja se u smislu ovog zakona ne smatra šumom, stavlja u promet dok se ne žigoše šumskim žigom i izda propratnica, odnosno otpremnica, koja prati drvo u prometu. Na osnovu člana 60. stav 1. u vezi člana 70. stav 1. ovog Zakona, žigosanje posečenog drveta i izdavanje propratnice, odnosno otpremnice vrši korisnik šuma, sopstvenik koji šumom gazduje, a kada se radi o šumama u državnoj svojini obuhvaćenim šumskim područjem, odnosno područjem nacionalnog parka njima gazduje javno preduzeće. Radi održavanja optimalnog zdravstvenog stanja šuma, primenom člana 18. stav 1. Pravilnika o šumskom redu (“Sl. glasnik RS” br.38/11), korisnik, odnosno sopstvenik šuma najmanje jednom godišnje vrši pregled šume u kojoj se ne obavlja redovna seča u toku godine i po prethodno izvršenoj doznaci stabala, uklanja sva suva i polusuva stabla ili njihove delove iz šume. Žigosanje posečenog drveta, u skladu sa članom 3. Pravilnika o obliku i sadržini šumskog žiga, obrascu propratnice, odnosno otpremnice, uslovima, načinu i roku žigosanja posečenog drveta (“Sl. glasnik RS” br.95/92 i 94/00), vrši se šumskim žigom na mestu seče, utiskivanjem šumskog žiga.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, osnovano drugostepeni sud nalazi da pravilna primena napred citiranih zakonskih odredaba, podrazumeva da je i za uklanjanje suvih i polusuvih stabala i njihovih delova iz šume, što podrazumeva i seču panjeva, žigosanje moguće vršiti tek po prethodno izvršenoj doznaci stabala. U skladu sa tim i obaveza tužioca, kao ... tehničara, bila je da na na licu mesta, pre žigosanja drvnih sortimenata sopstvenika BB, najpre izvrši doznaku posečenih stabala i panjeva za seču, što podrazumeva njihovo obeležavanje i to po prethodno podnetom zahtevu sopstvenika šume. Ova obaveza data je i u opisu poslova radnog mesta tužioca, i to odredbom člana 1. Ugovora o radu, koji je tužilac zaključio sa tuženim, a kojim je predviđeno da poslovi radnog mesta ... tehničara za šume sopstvenika podrazumevaju: obavljanje svih stručno tehničkih poslova u šumama sopstvenika, u skladu sa važećim zakonima; vršenje poslova odabira, evidentiranja i obeležavanje stabala za seču u izdaničkim šumama sopstvenika; odgovoran je za kontrolu naplate naknade za korišćenje šuma i šumskog zemljišta od sopstvenika; obavlja poslove kontrole i otpreme drvnog materijala u šumama sopstvenika na području Nacionalnog parka i poslove kontrole u sprovođenju mera zaštite i razvoja u skladu sa režimom zaštite Nacionalnog parka, te obavlja i druge poslove po nalogu rukovodioca.

Suprotno navedenom, tužilac u konkretnom slučaju poslove svog radnog mesta nije obavljao na način predviđen Zakonom i navedenim Pravilnicima, s obzirom da je izvršio žigosanje drvnih sortimenata van lica mesta, odnosno van mesta na kom su oni pokupljeni i isečeni, žigosanje je izvršio bez izdavanja propratnice i bez prethodno dobijene dokumentacije, niti je u skladu sa zakonom obračunao i utvrdio visinu naknade za šume sopstvenika koja se vrši u postupku doznake. Okolnost što je sopstvenik sakupljao stabla koja su ležala na zemlji i sekao panjeve, tužioca ne oslobađa obaveze poštovanja propisane procedure, jer je ona predviđena i za ovu vrstu drvnih sortimenata. Ni okolnost što su se posečeni panjevi u prikolicama nalazili ispod prikupljenih stabala i zbog toga nije mogao da ih evidentira (vidi), ne oslobađa ga odgovornosti za učinjeni propust, jer da je postupak evidentiranja, obeležavanja i žigosanja obavio na propisan način, odnosno na licu mesta, do ovog previda ne bi ni došlo.

Iz navedenog proizilazi da ovakvo postupanje tužioca predstavlja nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza i neizvršavanje radnih zadataka sa dužnom pažnjom, pri čemu je učinio i povredu žigosanja robe bez prateće dokumentacije, što je odredbom člana 16. stav 1. tačka 2. i 14. Ugovora o radu predviđeno kao osnov za otkaz ugovora o radu zaposlenom od strane poslodavca. Pravilno drugostepeni sud zaključuje i da postoji odgovornost tužioca za učinjenu povredu radne obaveze, s obzirom da je imao ili je bar morao imati svest o svom nepravilnom postupanju prilikom izvršavanja poslova svog radnog mesta. Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je osnovan zaključak suda da je na ovaj način nastupio osnov za prestanak radnog odnosa, primenom člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/05, 61/05 i 54/09), pa je i tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja tuženog i vraćanje na rad, pravilno odbijen, kao neosnovan.

Donošenju rešenja prethodilo je pismeno upozorenje tužiocu o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, koje mu je dostavljeno uz ostavljanje roka za izjašnjenje, a na koje se on i izjasnio, pa je na ovaj način ispoštovano i pravo tužioca na odbranu, zaštićeno odredbom člana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i zahtev tužioca za vraćanje na rad, pa je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić