Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj radi usaglašavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade utuženom periodu kod utvrđene činjenice da tuženi u oktobru 2014. godine nije pravilno utvrdio osnovicu za obračun zarade u skladu sa odredbama tada važećeg Kolektivnog ugovora iz 2013. godine i Pojedinačnog kolektivnog ugovora za javna komunalna i druga preduzeća Grada Novog Sada, a što je za posledicu imalo pogrešno primenjenu osnovicu za obračun zarade u čitavom spornom periodu, te da tuženi nije iscrpeo sva planirana sredstava za isplatu zarada u vreme primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“, br. 116 od 27.10.2014. godine). Pobijana odluka doneta ja primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, a revident uz reviziju nije predložio drugačije odluke suda donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse. Odluka o troškovima parničnog postupka zavisi od uspeha stranaka u parnici i preduzetih procesnih radnji u svakom konkretnom predmetu, pa nije potrebno s tim u vezi ujednačavanje sudske prakse.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da je revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je revizija uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, što je ovde slučaj, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Prema članu 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku, kada je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonom, merodavna vrednost predmeta spora kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok u smislu stava 2. te odredbe, kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi, ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 30.12.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 1.052,44 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je reviziju izjavio i protiv dela odluke drugostepenog suda kojom je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka, pa kako je u tom delu odlučeno o sporednom traženju tužioca, revizija je nedozvoljena. Preinačenje odluke o troškovima postupka reviziju ne čini dozvoljenom ni prema članu 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer je preinačena odluka o sporednom, a ne o glavnom zahtevu stranke.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke, doneo primenom odredbe člana 413. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić