Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3084/20 od 14.01.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena navedena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke - za isplatu razlike zarade u mesečnim iznosima nižim od dosuđenih prvostepenom presudom, pojedinačno navedenim u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od 25. u mesecu za prethodni mesec do isplate i u delu stava drugog izreke - za uplatu doprinosa za socijalno osiguranje na iznose navedene u drugom stavu izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delovima stavova prvog i drugog izreke tako što je tužbeni zahtev odbijen za iznose više od potvrđenih stavom prvim izreke drugostepene presude. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude tako što je tužena obavezana da naknadi tužiovu troškove prvosatpenog postupka u iznosu od 147.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženoj troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju na koju je tužena odgovorila.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tužene od 03.12.2007. godine tužilac je premešten sa danom 15.12.2007. godine sa prethodnog radnog mesta kod tužene na radno mesto poslovi suzbijanja otmice, iznude i ucene sa elementima organizovanog kriminala u Odeljenje za suzbijanje organizovanog opšteg kriminala, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije, a rešenjem od 19.01.2009, počev od 01.02.2010. godine, na radno mesto prevencija i suzbijanje delikata opojnih droga u Odeljenje za suzbijanje organizovanog opšteg kriminala Službe za suzbijanje kriminala Uprave kriminalističke policije. Tužena nije isplaćivala tužiocu platu u dvostrukom iznosu, u skladu sa Zakonom o organizaciji nadležnosti državnih organa suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela i Uredbom o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala. Prvostepeni sud je, na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke, utvrdio razliku između iznosa plate isplaćenih tužiocu tokom utuženog perioda s jedne strane i dvostrukog iznosa plate koju bi tužilac ostvario u poslednjem mesecu pre premeštaja obračunatog sa minulim radom (sveukupno 905.237,42 dinara), odnosno dvostrukog iznosa plate koju bi tužilac ostvario u poslednjem mesecu pre premeštaja obračunatog bez minulog rada (sveukupno 863.707,70 dinara).

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je obavezao tuženu da isplati tužiocu neisplaćenu razliku između isplaćene i dvostruke plate sa minulim radom prema navedenoj Uredbi u ukupnom iznosu od 905.237,42 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i doprinosima za socijalno osiguranje.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tužene, prvostepenu presudu potvrdio za iznose koji predstavljaju razliku između isplaćene i dvostruke plate bez minulog rada u ukupnom iznosu od 863.707,70 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i doprinosima za socijalno osiguranje, smatrajući da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, jer se prilikom obračuna dvostrukog iznosa plate ne uzimaju u obzir dodaci na platu utvrđeni zakonom u smislu člana 3. stav 5. navedene uredbe već osnovicu za platu čini samo osnovna plata bez minulog rada i drugih dodataka na platu. U preostalom delu drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev za iznose razlike plate i doprinosa za socijalno osiguranje više od dosuđenih.

Ceneći revizijske navode, Vrhovni sud zaključuje da tužilac osnovano osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005) je propisano da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu (član 101. stav 1).

Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS“, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04-dr.zakon, 45/05, 61/05, 72/09) važećim u utuženom periodu, propisano je (član 10. stav 1) da se u okviru ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove obrazuje Služba za suzbijanje organizovanog kriminala radi obavljanja policijskih poslova u vezi sa krivičnim delima iz člana 2. tog zakona; da lica koja, između ostalog, obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila na odgovarajućim poslovima i zadacima u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove (član 18. stav 1) i da plate iz stava 1. uređuje Vlada (član 18. stav 2).

U skladu sa odredbom člana 18. stav 2. navedenog zakona, Vlada je donela Uredbu o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS“, br. 14 od 20.02.2003, 67/05, 105/05, 114/14) kojom je uredila plate lica koja obavljaju poslove i zadatke i u Službi za suzbijanje organizovanog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova (član 1), propisala da se plate obračunavaju i isplaćuju u dvostrukom iznosu plate koju su ostvarivali na poslovima sa kojih su stupili na rad u organizacione jedinice iz člana 1. ove uredbe (član 2. stav 1) i da se prilikom obračunavanja dvostrukog iznosa plate ne uzimaju u obzir dodaci na platu utvrđeni zakonom (član 3. stav 5).

Već samo jezičko tumačenje odredbe člana 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, dovodi do zaključka da svako uvećanje osnovne mesečne plate na ranijem radnom mestu posledično dovodi do uvećanja dvostrukog iznosa njegove osnovne plate u ovim organizacionim jedinicama. Pošto je svrha Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala da omogući primenu navedenog zakona, stav je Vrhovnog suda da zaposleni koji su, pre stupanja na rad u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala, bili radno angažovani u MUP (pa tako i tužilac) imaju pravo na isplatu dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarivali u spornom periodu u odnosu na visinu osnovne plate koju bi primali na radnom mestu na kome su bili prethodno radno angažovani, do momenta premeštaja u pomenutu službu i da to pravo podrazumeva da i svako uvećanje osnovne mesečne plate na ranijem radnom mestu posledično dovodi do uvećanja dvostrukog iznosa osnovne plate kod Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. Dakle, kao merilo za obračun dvostrukog iznosa osnovne plate u spornom periodu ne može služiti iznos koji je tužiocu isplaćen u mesecu koji je prethodio raspoređivanju na radno mesto u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, bez uzimanja u obzir promene u visini osnovne plate koje su usledile u pomenutom spornom periodu obračuna, računajući i one koje se odnose na minuli rad, kako je to pravilno učinio prvostepeni sud.

U tom smislu, prvostepeni sud je pravilno primenio odredbe Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, ... 138/22) kada je zaključio da tužiocu pripada pravo na naknadu štete zbog manje isplaćene plate koju je ostvario po osnovu rada i vremena provedenog u radu za utuženi period u ukupnom iznosu koji je dosuđen prvostepenom presudom sa zakonskom zateznom kamatom, kao i pravo na uplatu doprinosa na dosuđene iznose zarade, i to za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i za osiguranje za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je, primenom procesnih ovlašćenja iz člana 416. stav 1. ZPP, preinačio drugostepenu presudu u pobijanom delu tako što je usvojio reviziju tužioca, odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu i odluku o troškovima prvostepenog postupka koji su obračunati pravilnom primenom odredaba čl. 153. i 154. ZPP, s obzirom na tužioca u sporu, odbivši zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka, jer ona u tom postupku nije uspela.

Odluku o troškovima postupka po reviziji iz drugog stava izreke Vrhovni sud je doneo s obzirom na uspeh tužioca u sporu, primenom odredaba članova 153. stav 1, 154. i 165. stav 2. ZPP, Taksene i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, pa je obavezao tuženu da naknadi tužiocu 22.500,00 dinara za sastav revizije od strane advokata, 76.704,00 dinara za taksu na reviziju i 115.056,00 dinara za taksu na odluku o reviziji, sve ukupno 214.260,00 dinara.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković