U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., koga zastupa Zlatko Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog BB sa sedištem u ..., koga zastupa Ivana Maraš, advokat iz ..., radi poništaja i utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 broj 3805/2016 od 15.06.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 25.10.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 broj 3805/2016 od 15.06.2017. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.

Odbija se zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka u iznosu od 16.500,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P1 broj 359/15 od 28.04.2016. godine, utvrđeno je da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 30.03.2015. godine. Drugim stavom izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog broj ../19 od 27.03.2015. godine i tuženi obavezan da tužioca vrati na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i sposobnostima. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 116.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 broj 3805/2016 od 15.06.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, ali ne ukazuje istovremeno i o kojim povredama se konkretno radi, pa one ne mogu biti predmet razmatranja revizijskog postupka.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u pravnosnažno okončanom postupku koji je prethodio donošenju pobijane presude, tužilac je u periodu od 07.09.2010. godine do 30.03.2015. godine bio radno angažovan kod tuženog, u Ogranku ..., Poslovnica ..., na osnovu 17 sukcesivno zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Ugovori su zaključivani bez prekida u radu i po svakom od navedenih ugovora tužiocu je bilo povereno obavljanje poslova fizičko-tehničkog obezbeđenja imovine i ljudi, uz navođenje konkretnih poslova koje treba obaviti u cilju sprovođenja mera obezbeđenja i zaštite imovine i ljudi i poslova aktivnog učestvovanja u gašenju požara, lokalizaciji i obaveštavanja nadležnih službi o pojavi požara, osim poslednjeg ugovora o privremenim i povremenim poslovima od 31.12.2014. godine koji se odnosi samo na poslove fizičko-tehničkog obezbeđenja. Svi ovi poslovi predviđeni su Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u VV i nalaze se u spisku poslova radnog mesta „čuvar“. Zaključeni ugovori osim toga sadrže označenje mesta rada, vreme za koje se zaključuju, radno vreme, novčani iznos naknade za obavljeni rad i rok za isplatu. Rešenjem tuženog broj ../19 od 27.03.2015. godine, raskinut je ugovor o privremenim i povremenim poslovima od 31.12.2014. godine zbog prestanka potrebe za njegovim daljim angažovanjem.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo odredbe člana 37. stav 1. i 197. stav 1. Zakona o radu – ZOR („Sl. glasnik RS“, br.24/05...54/09), kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca.

Navodima revizije pravilnost primene materijalnog prava ne dovodi se u sumnju.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su ugovori o privremenim i povremenim poslovima po osnovu kojih je tužilac bio radno angažovan kod tuženog zaključivani sukcesivno, bez raskida, radi obavljanja poslova koji su sistematizovani, što govori o tome da je poslodavac imao stalnu potrebu za obavljanjem tih poslova. Tužilac je poslove obavljao u periodu od četiri i po godine, u kontinuitetu što ukazuje da oni nemaju karakter privremenih i povremenih poslova. Svakim od zaključenih ugovora tužiocu je bila povereno obavljanje istovetnih poslova, bilo da su oni opisani detaljnije ili su korišćene uopštene formulacije, pa je pravilno prvostepeni sud ocenio da je suštinski reč o poslovima fizičko-tehničkog obezbeđenja imovine tuženog i učestvovanja u gašenju požara. Stoga je prvilan zaključak nižestepenih sudova da su stranke zaključivale ugovore o radu na određeno vreme koji sadrže sve elemente propisane odredbom člana 33. ZOR, tako da je u smislu člana 197. stav 1. u vezi člana 37. stav 4. ZOR došlo do preobražaja radnog odnosa tužioca u rad na neodređeno vreme.

Ovakav pravni stav izražen je i u odluci Vrhovhnog suda Rev br.835/18 od 20.04.2017. godine, jer je saglasno članu 13. Zakona o obligacionim odnosima, zabranjeno vršenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato. Ovo pravilo se supsidijarno primenjuje i u materiji radnog prava jer je ugovor o radu nastao i svoje poreklo vodi iz građanskog prava i na njega se supsidijerno primenjuje načela koja važe i za ugovorno pravo u opštem režimu. Ako bi se u slučaju zaključivanja ugovora radi obavljanja poslova iz delatnosti poslodavca koji su sistematizovani i koji ispunjavaju sve elemente iz ugovora o radu na određeno vreme tretirali kao privremeni i povremeni poslovi, pod kojim nazivom su svi ugovori zaključeni, došlo bi do zloupotrebe prava kao što pravilno zaključuju nižestepeni sudovi od strane poslodavca i na taj način bi se izigralo pravilo o vremenskom ograničenju rada na određeno vreme.

Na osnovu izloženog, kako se ostalim navodima revizije pravilnost primene materijalnog prava ne dovodi u sumnju, Vrhovni kasacioni sud je reviziju odbio primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Odluka o troškovima postupka doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi sa članom 153, 154. ZPP. Tuženom nisu priznati troškovi revizijskog postupka s obzirom da nije uspeo u ovom postupku, a tužiocu nisu priznati troškovi ovog postupka jer nisu bili potrebni radi vođenja postupka.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić